KO SE KRSTOM KRSTI, ZA KRSTOVDAN POSTI Sutra je veliko crveno slovo, a ako ne padne kiša - NIJE DOBRO!

Krstovdan je crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe.

Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka "Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti".

Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru.

Na taj praznik istovremeno se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje, jesenji 27. septembra i zimski 18. januara.

Običaji i verovanja

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.

Na jesenji Krstovdan bere se i posvećuje bosiljak jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.

Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".

(Tanjug)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI