DIZAJNERKA KOJA JE OČARALA AMERIKU ZA ALO! Maštam da povežem srpske i američke dizajnere

 

Danas iz Vašingtona potpisuje dizajn za prestižni Ekonomski samit, dok njena priča o kreativnosti i hrabrosti postaje inspiracija s obe strane Atlantika.

 

Foto: privatna arhiva

 
Šta te je motivisalo da se preseliš iz Beograda u Ameriku?

- Amerika je oduvek bila zanimljiva motivacija. Doživela sam je kao veliki skok napred i kao veliki kolač koji planiram da zagrizem sad i ne ostavim za kasnije.
 

Kako je izgledao tvoj početak u Americi, i sa kojim izazovima si se najviše suočila?

- Moj prvi izazov je bio to što dolazim u sredinu u kojoj skoro nikoga ne znam i u kojoj niko ne zna za mene. Pravo je pitanje bilo kako doći do ljudi, njihove pažnje i kako ih ubediti da ste dobri u onome što radite. Vrlo verovatno sve moje reference su nepoznate nekome ko je rođen u Americi. Oni imaju druge vrednosti i merne sisteme koji nisu jedan kroz jedan prenosivi iz društva u društvo.

Da li ti Beograd i dalje nedostaje i na koji način čuvaš vezu sa svojim korenima?

- Da, veoma. Beograd je moj grad sa svim ljudima i mestima koje volim. Imam želju da povežem oba grada i da iskoristim prednosti jednog i drugog. Da povežem beogradske dizajnere sa Vašingtonom i da im pomognem da njihov kvalitetan rad buden viđen. O tome maštam.

Kako se tvoj stil dizajna promenio otkako si počela da radiš u Americi?

- Teško je napraviti razliku, šta se promenilo izmeštanjem, a šta samo godinama koje su se nagomilale. Vremenom, valjda je to prirodno kako sve oko nas postaje kompeksnije da svoj rad pojednostavljujemo. Postala sam svesna i koliko smo pretrpani informacijama sa svakog ćoška i kako nam je pažnja sve krhkija, pa shodno tome prilagođavam svoj dizajn da bude ugodan za čitanje i lako razumljiv svima. Amerikanci imaju format koji nazivaju hook, a to je kako sama reč kaže - pecanje pažnje.

Da li postoji razlika u percepciji dizajna i estetike između Srbije i Amerike?

- I da i ne. Dobar dizajn radi na svakom kontinentu. Mada je Amerika u načelu vizuelno drugačija – na primer ovde je sve za pomalo veće, putevi, šolje, stanovi, prodavnice, porcije. I ta širina se reflektuje na svemu. Čak ako uđemo u detalj i Sunce drugačije pada što daje drugi ton stvarima.
Takođe ne mala stvar, budžeti su drugačiji. Naravno, more mogućnosti se otvara ako nemate problem budžeta na projektu.

Na kojim projektima trenutno radiš i koji su ti do sada bili najdraži?

- Trenutno radim za novinski startup - semafor.com. Dinamičnu medijsku kuću, koja odiše čistim, elegantnim dizajnom iza koga stojimo moj art direktor Al Lucca i ja. Semafor je poznat po formatu Uživog novinarstva. Sve goruće svetske teme se raspravljaju na kraćim konferencijama i tematskim samitima. Ja imam čast da radim dizajn za te visoko profilisane događaje na kojima učestvuju ljudi iz Bele kuće, ambasadori i svetski lideri. Izdvojila bih svakako Svetski Ekonomski Samit, koji se upravo održao krajem aprila u Vašintonu. Na Samitu su se raspravljale goruće teme Nove Trampove administracije, AI noviteti kao i budućnost farmaceutske industrije. A postoji perspektiva da će Samit prerasti u Američki Davos, kako ga ljudi nazivaju.

Da li si radila u agenciji, kao freelancer ili si pokrenula sopstveni biznis? Šta ti više prija i zašto?

- Radila sam u raznim okruženjima i odnosima. Dopada mi se format manjih studia – imala sam divnu priliku da radim u Beogradskom Korak studiju i u Barnbrook studiju u Londonu. Studijska veličina je zgodna jer je dovoljno velika da preuzme zanimljive projekte a sa druge strane nema uznemirujuću strukturu većih agencija. Osim toga divno je sarađivati sa drugim kreativcima i Art Direktorima, desi se odlična sinergija i kvalitet dizajna je osetno veći.

Sa druge strane bila sam i preko pet godina in-house dizajner u Kulturnom centru Beograda. Centar je okupio stručnjake i kustose iz drugih oblasti sa kojima je bilo zanimljivo raditi i od svih njih učiti. Velika dinamika Kulturnog centra sa preko šest međunarodnih festivala godišnje, velikim Oktobarskim Salonom, mesečnim izložbama, koncertima, filmskim programom, je svakako dinamično mesto za rad u kome osećate konstantan progres.

Koji savet bi dala mladim dizajnerima iz Srbije?

- Da budu aktivni. Da se ne srame da pitaju, kontaktiraju, povežu. Da apliciraju na izložbe, konkurse, statiranja. Da čitaju više, da pišu više, da razmišljaju mnogo šire od samog dizajna. Da se integrišu u društvo. Da koriste LinkedIN, da uživaju mladost i lepšravost jer je to jedna divna divna prednost i ne traje dugo.

Foto: privatna arhiva

 Moraš da budeš stalno dostupan

Kako izgleda radni dan grafičkog dizajnera u Americi u poređenju sa Srbijom?

- Radna dinamika jeste malo drugačija. U Americi su ljudi trenirani da mnogo rade, brzo odgovaraju na poruke, lakše se povezuju poslovno, više postavljaju pitanja. Takođe, mobilniji su. Od svake struke se očekuje aktivnost u zajednici, da se piše na goruće teme, da se komentariše i bude prisutan online. Kao da im je format od 9–5 premalen, očekuje se stalna aktivnost i progres.

Evropski dizajn je na svetskom glasu

Kakve su prilike za strance u tvojoj industriji u Americi?

- Srećom kreativna industrija je dosta fleksibilnija od drugih. Dozvoljava, čak i podstiče razmenu i izmeštanja. Ukoliko mudro pristupimo, to što smo sa drugoga kraja sveta može da nam posluži kao jedna lepa prednost. Evropski dizajn (smestićemo i Srbiju tamo na trenutak) je svakako na dobrom glasu u Americi. Ne retko čujem kako probrani poslodavci kojima je dizajn bitan, zapravo traže evropske dizajnere kako bi podigli kvalitet.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI