DA SE VLASI NE SETE Šmit traži "ograničenu" promenu Ustava BiH kojim bi Bošnjaci mogli da nadglasaju Srbe i Hrvate

Šmit je istakao da svi građani BiH treba da imaju jednaka prava i da presuda Evropska suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci nije jedina koju, kako je naveo, vlasti u BiH i dalje zanemaruju.

"Vlasti moraju preduzeti i korake koje je taj sud naložio u presudima u predmetima Zornić, Pilav i Šlaku, kao i najrecentnijem predmetu Pudarić, čime bi se okončala diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti ili prebivališta", naveo je Šmit, saopšteno je iz OHR-a.

Podsetio je da u Aneksu IV Dejtonskog sporazuma, koji sadrži Ustav BiH, stoji da je "Bosna i Hercegovina demokratska država, koja deluje u skladu s vladavinom prava i da se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni Protokoli u Bosni i Hercegovini primenjuju direktno kao i da imaju prioritet nad svim ostalim zakonima", navodi se.

Imajući to vidu, Šmit poručuje da je vreme da se svakom građaninu BiH ponudi jednak tretman, kao što je navedeno u presudi u predmetu Sejdić-Finci.

Primetio je da je Savet Evrope pokazao, kako kaže, veliko strpljenje dugih 12 godina.

Ističe da i duh dejtonskog ustava i Evropska konvencija o ljudskim pravima predstavljaju dobru osnovu za njihovo prosuđivanje.

Istovremeno, pojašnjava, namera ove presude nije da dovede u pitanje državotvornost tri konstitutivna naroda.

"Sve dok nadležni organi BiH ne odluče drugačije, to ostaje na snazi", naveo je Šmit.

Poručio je da je hitno potrebno da se otkloni diskriminacija u izbornom procesu u vezi s Predsedništvom i Domom naroda BiH, kako bi svi građani imali jednako pravo da učestvuju na opštim izborima 2022. godine u skladu s presudom Evropskog suda za ljudska prava.