VELIKI IZAZOVI PRED NOVIM PREDSEDNIKOM ČILEA Hrvat mora da ujedini podeljenu zemlju

Pobeda je slatka. Stotine hiljada Čileanaca koji su izašli na ulice da proslave pobedu levičara i bivšeg studentskog lidera Gabrijela Borića u drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu sigurno su tako mislili. Borić je pobedio sa 12 poena razlike i istorijskim brojem glasova, ubedljivo porazivši desničarskog kandidata Hozea Antonija Kastu, što je retko ko mogao da predvidi pre samo mesec dana. Ipak, Borićev pobednički govor bio je sve samo ne likujući.

Osvrnuvši se na godine polarizacije i protesta koji su doveli do izbora, on je naglasio potrebu za "društvenom kohezijom, preispitivanjem sebe i deljenjem zajedničkih osnova“.

Ranije u svojoj kampanji obećao je da će "sahraniti neoliberalizam“, zvučeći kao isti onaj revolucionarni političar koji je predvodio socijalne proteste 2011. i frustrirao mnoge parlamentarne kolege iz tradicionalnih političkih partija tokom svojih osam godina kao poslanik u Kongresu.

Ali njegovu kampanju u drugom krugu odlikovali su odmereni tonovi državnika u razvoju. Borić je pokazao izuzetan stepen pragmatizma i istinsku sposobnost da dopre do umerenih glasača i okupi Čileance tokom najpolarizovanijih izbora koje je zemlja doživela od uvođenja demokratije 1988. godine, kaže Kirsten Senbruh, ekspert za Čile i profesor sa Međunarodnog instituta za nejednakost pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Mnogi stručnjaci su brzo istakli da rezultat izbora (Borić: 55,9%; Kast: 44,1%) odražava rezultat plebiscita (55,99% za prelazak na demokratiju i 44,01% protiv). Ovo su takođe očigledno bili veoma polarizovani izbori. Borić 35-godišnji levičar i bivši vođa studentskih protesta koji je imao delimičnu podršku studentskih pokreta i Komunističke partije, "stao je na crtu" starijem političaru povezanom sa diktaturom generala Pinočea, koji je vrlo očigledno predstavljao ekonomske i političke elite, kao i izuzetno konzervativne društvene vrednosti.

Činilo se da se Čile ponovo suočio sa izborom između smelog i riskantnog skoka u nepoznatu, ali demokratsku budućnost, ili povratka u autoritarnu antidemokratsku prošlost.

Kastov slogan prvog kruga izbora "Atrevete“ (ugrubo preveden kao "Usudi se") dao je ekstremnoj desnici dozvolu da bez stida iznese svoje stavove. Trampovski tonovi su se provlačili kroz njegovu kampanju, uz pretnje da će se Čile pretvoriti u komunistički neuspeh poput Venecuele ako levica pobedi. Snimak desničarskog Jutjubera Sebastijana Izkierda koji poziva Kastove pristalice da se mešaju u izbore postao je viralan i sada ga čileanska izborna vlast goni.

Na kraju, Kast je "pustio sa lanca" antidemokratske i autoritarne instinkte desničarske političke elite koja se oseća duboko ugroženom socijalnim protestima i nasiljem koji su zaprepastili Čileance poslednjih godina. Taj potez je, navodi Gardijan, izuzetno otežao Kastu da ubedi nezavisne birače iz političkog centra u njegova demokratska uverenja, i njegovu sposobnost da – kako je glasio slogan njegove kampanje – "učini da sve bude u redu“ (Todo va a estar bien).

Nasuprot tome, Borićeva kampanja u drugom krugu uspešno je doprla do nezavisnih: njegovi napori, na primer, da dođe do pomirenja između političkih programa primarnih kandidata sa levog centra, koje je koordinirao veoma cenjeni i iskusni demohrišćanin, ekonomista Giljermo Larejn je pokazao njegovu spremnost i sposobnost da angažuje široki sektor političkog spektra.

Upravo je ovaj napor – kao i kontrast sa autoritarnom prošlošću njegovog protivnika – dobio podršku istaknutih domaćih i međunarodnih ekonomista, uključujući nobelovca Džozefa Stiglica i Tomasa Piketija. Pored toga, impresivni napori njegove koordinatorke kampanje Iskije Sičes i studentskih lidera iz njegove generacije, kao što su Kamila Valjehos i Đorđo Džekson, koherentno su preneli poruku o boljoj budućnosti (Para vivir mejor) čileanskom biračkom telu.

Njihova kampanja je pokazala pragmatičnu i generacijsku – a ne ideološku – koherentnost ove nove grupe političara u Čileu. Njihova pozitivnost odražavala je demokratsku poruku plebiscita iz 1988. godine, a njihova margina pobede sugeriše da su pridobili mnoge nezavisne birače, navodi Senbruh.

Novoizabrani predsednik je uhvatio ovu energiju u svom pobedničkom govoru, koji je bio njegovog prethodnika Patrisija Ejlvina. Njegov ton je bio duboko pomirljiv i imao je za cilj da okrene Čile od polarizacije i vrati se u demokratski centar.

Svestan da će morati da vlada sa Kongresom koji je podjednako podeljen između političkih frakcija, Borić je istakao svoju spremnost da sarađuje sa svim akterima širom političkog spektra, uključujući i svog nedavnog protivnika Kasta.

Znajući da će morati da sarađuje sa ustavnom skupštinom koja naporno radi na produbljivanju demokratije u Čileu, pogodio je sve prave note: demokratiju, institucije, socijalnu inkluziju, prava žena, održivost životne sredine, pravdu, istinu, ljudska prava i dijalog. Međutim, saznanje da nema većinu u Senatu navelo ga je da kombinuje ove teme sa obećanjima o fiskalnoj odgovornosti i ekonomskoj stabilnosti.

Gabrijel Borić mnogo obećava Čileu. Ali stavovi mladog studentskog lidera su se promenili i on više ne obećava socijalnu revoluciju. Umesto toga, njegovi postupci i reči ukazuju na to da obećava ponovno rođenje čileanskih ekonomskih, političkih i društvenih struktura. Skeptici (i finansijska tržišta) treblo bi da se sete činjenice da prva tranzicija Čilea iz autoritarne diktature u demokratiju 1990. godine takođe nije dala nikakve garancije, ali je dovela do jednog od najuspešnijih perioda razvoja u istoriji Latinske Amerike.

Sada, Čile kreće u drugu tranziciju, ponovo se pretvarajući u ekonomiju socijalnog tržišta. Njeni politički lideri će moći da se oslanjaju na institucije, iskustvo i sposobnosti koje je zemlja uspostavila tokom protekle 31 godine. Borić je u svom pobedničkom govoru savršeno zabeležio istorijski trenutak. Sada će morati da razradi praktične stvari kako da isporuči.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI