DŽINOVSKE PANDE VIŠE NISU UGROŽENE Njihov broj raste, a evo kako može dodatno da im se pomogne
Shutterstock

Na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), džinovske pande su od septembra 2016. godine, označene kao “ranjive”. Promena na listi je nastala nakon povećanja od 17% u populaciji pandi u Kini od 2004. do 2014. godine. Ostalo je oko 1800 pandi u divljini i taj broj raste.

KOJE SVE OPASNOSTI UGROŽAVAJU DŽINOVSKE PANDE?

Iako je trud institucija i organizacija da se pande očuvaju bio donekle efektivan, njima još uvek prete mnoge opasnosti. Gubitak staništa i uticaj klimatske krize na bambus, koji je pandin glavni izvor hrane, najveće su pretnje.

GUBITAK U FRAGMENTACIJA STANIŠTA

Poslednjih godina, džinovske pande su dobile veći broj staništa u Kini. Ipak, gubitak staništa i dalje je glavna opasnost sa kojom se ova vrsta suočava. Džinovske pande su oduvek živele u šumama bambusa, ali njihov broj je znatno umanjen kada su ljudi počeli da pustoše hektare i hektare bambusovih šuma, radi izgradnje kuća i poljoprivrede, puteva i rudarstva.

Kineska vlada je 1988. godine zabranila seču drveća u staništima pandi, ali novi putevi i pruge se i dalje grade u tim oblastima. Posledica toga nije samo prostor bez drveća, već i fragmentacija staništa.

Fragmentacija staništa je podela neke oblasti na manje izolovane celine, npr. kada se izgradi put ili pruga koja podeli neko područje na dva dela. Takođe, ako se deo zemljišta prenameni, pa umesto šume nastane poljoprivredno područje na jednom delu staništa, to takođe zovemo fragmentacijom.

Fragmentacija staništa dovodi do izolacije manjih grupa pandi. Osim što im se na ovaj način smanjuje životni prostor i dostupni resursi za preživljavanje, izolacija populacija može dovesti do parenja u srodstvu, što može smanjiti šanse za opstanak ove vrste.

KLIMATSKA KRIZA I BAMBUS

Bambus čini oko 90% pandine ishrane. Bambus ima malo hranljivih materija, pa ga zato pande jedu u velikim količinama, provodeći oko 12 sati dnevno grickajući debele stabljike i lišće.

Bambus je međutim, posebno osetljiv na klimatske promene. U zavisnosti od vrste, neki bambusi rastu na svakih 15 do 100 godina. Drugi uspevaju samo na određenim temperaturama i nadmorskim visinama.

DŽINOVSKE PANDE VIŠE NISU UGROŽENE Njihov broj raste, a evo kako može dodatno da im se pomogne

Foto: Shutterstock

 

Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), kako temperature rastu i stanište se menja, pande imaju ograničen pristup bambusu. Jedno istraživanje objavljeno u magazinu “Nature Climate Change” predviđa da će globalno zagrevanje uništiti većinu bambusa na koji se pande oslanjaju za ishranu.

IUCN predviđa da će klimatska kriza uništiti više od trećine pandinog staništa od bambusa u narednih 80 godina. Kao rezultat toga, očekuje se da će se broj pandi smanjiti i time poništiti sav uspeh u očuvanju pandi, postignut u poslednje dve decenije.

KRIVOLOV

Krivolov je bio problem u prošlosti jer su džinovske pande ubijane radi njihovog krzna. Kina je, međutim, donela Zakon o dobrobiti životinja 1988, koji je revidiran 2016. Ovaj zakon je zabranio gajenje, lov i prodaju stotine vrsta životinja, uključujući i džinovske pande. Ipak, IUCN ističe da se pande ponekad i dalje hvataju u zamke postavljene za druge životinje., piše orca.rs

ŠTA MOŽE DA SE URADI ZA DŽINOVSKE PANDE?

Pande su već dugo fokus najpoznatijih kampanja kako bi se ova vrsta spasila. Kina sada ima mrežu od 67 prirodnih rezervata za pande, koji štite više od 66% džinovskih pandi u divljini i skoro 54% njihovog več postojećeg staništa.

U Kini danas postoje “koridori od bambusa” koji omogućavaju pandama da se lakše kreću do novih oblasti, nađu više hrane i upoznaju više pandi suprotnog pola, što će takođe pomoći poboljšanju genetske raznolikosti.

Iako je skorašnji rast u populaciji pandi pokazao da je postignut neki uspeh, pandama je i dalje potrebna pomoć. Izazove koje nosi budućnost, moguće je prevazići radom na rešavanju problema klimatske krze i intenzivnijim povezivanjem staništa.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading