Snimak iz gotovo potpune tame podvodnog kanjona

Snimak je nastao u trenutku kada se daljinski upravljano vozilo (ROV) spuštalo ka zidovima jednog od podvodnih kanjona, u gotovo potpunom mraku. Kako se robot kretao sve dublje, reflektori su osvetlili ogromnu siluetu koja se lagano i hipnotišuće kretala kroz vodu.

Kamera je zabeležila sporo pulsiranje, tiho uvijanje i potpuni izostanak naglih pokreta, što je dodatno fasciniralo istraživače.

Izuzetno retki prizori iz dubokog mora

Ovakvi prizori u dubokom okeanu beleže se izuzetno retko, čak i uz savremenu tehnologiju. Pojedine vrste morskih organizama viđene su svega nekoliko desetina puta tokom više od jednog veka.

Tek na dubini od 253 metra postalo je jasno da je u pitanju džinovska meduza (Stygiomedusa gigantea), jedno od najređih i najslabije proučenih bića svetskih okeana.

Jedna od najvećih meduza na svetu

Ova vrsta je prvi put otkrivena 1899. godine, ali je do danas dokumentovana svega oko stotinu puta, dok je na video-snimcima zabeležena tek desetak puta širom sveta.

Dimenzije ove meduze su zapanjujuće – njena četiri dugačka kraka mogu dostići dužinu veću od 10 metara, dok telo premašuje jedan metar u prečniku. Upravo ti dugački kraci predstavljaju glavno sredstvo za hvatanje plena.

Gde živi džinovska meduza?

Stygiomedusa gigantea može živeti od površine okeana pa sve do dubina od oko 6.600 metara, ali se najčešće zadržava u takozvanoj „zoni sumraka“, gde sunčeva svetlost gotovo u potpunosti nestaje.

Pretpostavlja se da se hrani planktonom i sitnim ribama, ali naučnici naglašavaju da se o njenom načinu života i opstanka zna vrlo malo.

Dragocen prozor u nepoznati svet okeana

Ranija opažanja iz Meksičkog zaliva ukazuju na mogućnost da ove ogromne meduze tokom lova koriste podmorske strukture kao oslonac, dok im kraci ostaju slobodni za hvatanje hrane. Ipak, takvo ponašanje još uvek nije direktno potvrđeno.

Pre pojave podvodnih robota, proučavanje ovakvih organizama bilo je gotovo nemoguće. Kada bi bila izvučena mrežama na površinu, ova meduza bi izgubila svoj oblik i pretvorila se u želatinoznu masu.

Iako je prva jedinka pronađena pre više od 120 godina, naučnicima je bilo potrebno čak 60 godina da je prepoznaju kao posebnu vrstu. Danas, svaki novi snimak predstavlja dragocen uvid u svet jednog od najvećih i najzagonetnijih predatora dubokog mora.

BONUS VIDEO