Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, današnje dnevne temperature u Srbiji mogu dostići i do 17 stepeni, što je znatno toplije u odnosu na prethodne dane kada su se kretale oko nule ili bile ispod nje. Međutim, već tokom vikenda očekuje se nagli pad temperature na oko 3 stepena, što znači razliku od čak 15 stepeni za manje od 24 sata.

Upravo ovakve nagle temperaturne oscilacije mogu objasniti zašto se mnogi ljudi danas ne osećaju najbolje. Iako se često vezuju za proleće i leto, veliki skokovi i padovi temperature tokom zime mogu imati isti efekat na organizam i izazvati osećaj kao da smo se „razboleli“.

Kako telo reaguje na nagle promene vremena?

Ljudski organizam stalno održava telesnu temperaturu u uskom rasponu od oko 36,5 do 37,5 stepeni, kako bi svi procesi u telu funkcionisali normalno. Taj mehanizam naziva se termoregulacija. Kada dođe do nagle promene spoljašnje temperature, telo mora brzo da se prilagodi – širenjem ili sužavanjem krvnih sudova, pojačanim znojenjem ili drhtanjem. Ove brze prilagodbe mogu biti iscrpljujuće i izazvati umor, slabost ili vrtoglavicu.

Temperaturni šok kao stres za organizam

Promene veće od desetak stepeni u kratkom vremenskom periodu predstavljaju oblik termalnog stresa. Takve oscilacije mogu dovesti do:

• glavobolje, vrtoglavice i izraženog umora

• pospanosti i osećaja iscrpljenosti

• pogoršanja hroničnih bolesti poput astme, KOPB-a ili srčanih tegoba

Iako su meteoropate posebno osetljive, ovakve reakcije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.

Uticaj na srce i krvne sudove

Toplije vreme dovodi do širenja krvnih sudova, dok naglo zahlađenje izaziva njihovo brzo sužavanje. Ovaj proces može povećati krvni pritisak, dodatno opteretiti srce i izazvati ubrzan rad srca, osećaj težine u grudima ili vrtoglavicu. Zbog toga se u periodima ekstremnih vremenskih promena beleži i veći broj kardiovaskularnih tegoba.

Ko je najugroženiji?

Nagle promene temperature najteže podnose starije osobe, ljudi sa srčanim i respiratornim bolestima, kao i oni sa oslabljenim imunitetom. Hladan vazduh može iritirati disajne puteve, dok brze adaptacije organizma dodatno iscrpljuju telo.

Uticaj na raspoloženje i koncentraciju

Osim fizičkih simptoma, brze promene vremena mogu uticati i na psihičko stanje – javlja se umor, promena raspoloženja i slabija koncentracija. Istraživanja pokazuju da temperaturni ekstremi povećavaju nivo stresa i narušavaju opšti osećaj blagostanja.

Današnja neuobičajena toplota, praćena najavljenim naglim zahlađenjem, predstavlja ozbiljan izazov za organizam. Ovakav temperaturni „rolerkoster“ može uzrokovati niz neprijatnih simptoma, posebno kod meteoropata i hroničnih bolesnika.

Na šta obratiti pažnju?

Stručnjaci savetuju slojevito oblačenje, dovoljno tečnosti, praćenje simptoma i smanjenje fizičkog napora. Ukoliko se tegobe pojačaju ili potraju, preporučuje se konsultacija sa lekarom.