Umesto bezbrižnog detinjstva, dočekala ga je tragedija koja je ostavila trajne posledice. Kao sedmogodišnjeg dečaka napao ga je pas rase stafordski terijer i umalo ga ubio. Preživeo je, ali je ostao bez velikog dela lica, a njegov život se od tog dana pretvorio u borbu za opstanak.

Sve se dogodilo dok su roditelji bili na poslu. Igor i njegov brat ostali su kod kuće sa prabakom starijom od 90 godina, gotovo gluvom i slabo pokretnom. Njegova majka Svetlana ranije je dovela psa u kuću, iako se deca, kako su kasnije govorili, nisu osećala sigurno pored njega.

Tokom igre pas je iznenada postao agresivan. Deca su počela da beže. Igorov brat uspeo je da se sakrije u ormar, ali se Igor sapleo na pragu i pao. U sledećem trenutku pas se obrušio na njega i naneo mu stravične povrede lica.

„Pas mi je bukvalno pojeo sve, obraze, nos. Lekari su kasnije morali sve da mi sastavljaju“, ispričao je Igor godinama kasnije. Policija je po dolasku bila prinuđena da uspava psa, dok je dečak u kritičnom stanju prebačen na intenzivnu negu.

Lekari su se borili za njegov život. Igor je primio veliki broj transfuzija krvi i prošao kroz niz izuzetno složenih operacija. Hirurzi su, kako su kasnije govorili, „parče po parče“ presađivali kožu sa njegovih ruku i nogu na lice. U tom trenutku estetika nije bila tema, jedini cilj bio je da preživi.

Nekoliko godina kasnije Igor i njegova majka pojavili su se u televizijskoj emisiji, a čitava javnost bila je potresena njegovom sudbinom. Planirano je oko 15 plastičnih operacija, a porodica se nadala da će do punoletstva makar delimično biti uklonjeni vidljivi defekti. Mediji su pisali o njemu, organizovane su humanitarne akcije, ali su čak i vrhunski stručnjaci iz Moskve na kraju priznali da zadovoljavajući estetski rezultat nije moguće postići.

Zbog teških povreda Igor nije mogao da pohađa redovnu školu, već je nastavu pohađao kod kuće. Njegov svet se sveo na zidove stana, a detinjstvo su zamenili tišina, bol i osećaj izolacije.

Kada je imao oko 11 godina, majka je odlučila da se presele u Nemačku, u nadi da će tamo nastaviti lečenje. Međutim, odgovarajući stručnjaci nisu pronađeni i operacije su vremenom prekinute.

Sa 15 godina odnosi između Igora i majke potpuno su se urušili. On je završio u internatu. Prema Igorovim rečima, majka ga je izbacila iz kuće, dok Svetlana tvrdi da je postao agresivan i da je nakon porodičnog incidenta policija morala da reaguje.

Po punoletstvu se vratio majci, ali odnosi nikada nisu popravljeni. Nekoliko godina kasnije vratio se u Rusiju i pokušao da započne novi život, ali su ga sustigli problemi sa alkoholom, dugovi i kriminal. Učestvovao je u krađama automobila i završio u zatvoru, a činilo se da ga tragedija iz detinjstva prati na svakom koraku.

Nakon izlaska iz zatvora, Igor je još jednom pokušao da krene ispočetka. Danas radi kao kurir i u vezi je sa devojkom sa kojom, kako kaže, konačno oseća mir. Iza sebe već ima jedan brak i nekoliko ozbiljnih veza.

U jednoj od televizijskih emisija Igor i njegova majka ponovo su se sreli posle mnogo godina. Umesto pomirenja, usledile su teške optužbe.

„Smatram da je ona kriva. Pokušavala je nešto da uradi, ali odgovornost je na odrasloj osobi, naročito kada su u pitanju mala deca“, rekao je Igor, dodajući da se ne seća da mu je majka ikada zatražila oproštaj.

Svetlana je priznala da živi sa stalnim osećajem krivice i teretom prošlosti, ističući da je prošla put koji ne bi poželela ni najgorem neprijatelju.

BONUS VIDEO