SVET SE OPRAŠTA OD VELIKE NAUČNICE Džejn Gudal je bila hrabra i ispred svog vremena - evo čime je sve zadužila nauku
Džejn Gudal je poznata naučnica čije su terenske studije sa šimpanzama promenile način na koji naučnici proučavaju životinje.
Njene studije su dokumentovale emocije i osobine ličnosti kod ovih primata koje su zamaglile granicu između ljudi i životinjskog carstva.
- Otkrića Džejn Gudol bila su revolucionarna za nauku, a ona je bila neumorni zagovornik zaštite i obnove našeg prirodnog sveta - navedeno je povodom njene smrti.
EPA
Imenovana je za Damu Britanskog carstva 2004. godine, a 2025. godine joj je dodeljena Predsednička medalja slobode SAD. Ujedinjene nacije su je takođe 2002. godine proglasile Glasnikom mira.
- Gudol je „neumorno radila za našu planetu i sve njene stanovnike, ostavljajući izvanredno nasleđe čovečanstvu i prirodi - saopštile su UN povodom njene smrti
EPA
Gudol je stigla u rezervat šimpanzi Gombe Strim u Tanzaniji 1960. godine na zahtev svog šefa, poznatog antropologa i paleontologa dr Luisa Likija. Tamo je ova dvadesetšestogodišnjakinja, koja je dugo bila fascinirana Afrikom i njenim životinjama – ali nije imala formalno visoko obrazovanje – započela svoj revolucionarni rad posmatrajući i proučavajući ove intelektualne primate u njihovom prirodnom staništu.
Živeći među šimpanzama u Gombeu, Gudol je otkrila da šimpanze jedu meso i ne samo da koriste alate – već ih i prave.
- Gledala sam, zadivljena, kako šimpanze kreću ka termitnjaku, beru malu lisnatu grančicu, a zatim je skidaju od lišća - ekla je Gudol u dokumentarcu „Džejn“ iz 2017. godine.
- Šimpanze su zabadale ogoljene grančice u humku i lako sakupljale gomile termita za jelo - dodala je.
Ova mlada Britanka, koja je doktorirala iz ponašanja životinja uprkos tome što nije imala diplomu osnovnih studija, mesecima se dodvoravala lokalnoj populaciji šimpanzi, umesto da ih proučava iz daljine. Davala im je imena i učila da čita njihove emocije.- Kada sam prvi put počela da proučavam šimpanze, nije bilo nikoga da mi kaže kako to radim - prisetila se Gudol.
- 1960. godine svet nije znao ništa o šimpanzama u divljini - navela je.
Njena otkrića i metodologija izazvali su veliku uzbunu u akademskim i naučnim krugovima:
Puzanje kroz šumu kako bi proučavala šimpanze koje je imenovala umesto da ih numeriše i dokumentarisanje njihovih ličnosti i osećanja su šokirali njene kolege etologe. Rečeno joj je da je pogrešno sprovela celu studiju, ali Gudol je ostala čvrsto pri svojim uverenjima.
EPA
Prvobitna misija Džejn Gudol u Gombeu bila je da nauči sve što može o šimpanzama – najbližim živim rođacima ljudi – u nadi da bi nam njihovo ponašanje moglo pružiti uvid u našu prošlost.
- Uvek me zadivljuje koliko smo slični šimpanzama, a i drugim životinjama – delimo emocije poput straha, bola, besa i sličnih stvari - rekla je Gudol.
- Šimpanze uče posmatrajući... ali (ljudi) mogu rečima da razgovaraju o prošlosti i pričaju priče o njoj, a možda i da je iskoriste.
EPA
- Šimpanze svakako mogu da prave planove za neposrednu budućnost – ali mi možemo da pravimo planove za ono što ćemo raditi 10 godina unapred - primetila je naučnica.
Džejn Gudol je istakla da sposobnost verbalne komunikacije daje ljudima jedinstvenu odgovornost da očuvaju planetu.
Gudol je počela da usmerava svoje napore na očuvanje životne sredine nakon što je prisustvovala konferenciji o zaštiti prirode u Africi 1986. godine.
Kada je upitana kakvo misli da bi trebalo da bude njeno nasleđe, Gudol je rekla da se nada da će to „dati mladim ljudima nadu nada i ... osećaj osnaženosti”, piše CNN.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Razonoda
Komentari (0)