OTKRIVENA TAJNA BERMUDSKOG TROUGLA Evo šta zapravo guta brodove i avione

Misterija Bermudskog trougla posebno je dobila na zamahu nakon nestanka američkog broda USS Cyclops 1918. godine.

Od misterioznih nestanaka aviona do jezivih brodova bez posade, Bermudski trougao već decenijama budi maštu kao poprište nekih od najneobičnijih pojava na Zemlji. Sada jedan naučnik tvrdi da je napokon pronašao racionalno objašnjenje za tajnu koja zbunjuje svet više od jednog veka.

Trougao između Floride, Portorika i Bermude poznat je po brojnim kobnim nesrećama, što je podstaklo mnoge teorije o paranormalnom. Ali dr Simon Boksal, okeanograf sa Univerziteta u Sautemptonu, smatra da odgovor ne leži u vanzemaljcima niti u fantastičnim dimenzijama, već u – divovskim talasima.

Ti iznenadni, ogromni talasi – poznati i kao ekstremni olujni talasi – mogu biti dvostruko viši od okolnih i dostići visinu i do 30 metara. Ne samo što su izuzetno strmi, već često dolaze iz neočekivanih pravaca, nezavisno od dominantnog vetra.

Dr. Boksal tvrdi da bi brod koji se nađe na putu takvog talasa mogao da potone za samo nekoliko minuta. Misterija Bermudskog trougla posebno je postala intrigantna nakon nestanka USS Cyclops-a, ogromnog broda za prevoz uglja koji je tokom Prvog svetskog rata služio američkoj mornarici. Brod je nestao bez traga i signala za pomoć dok je plovio iz Brazila ka SAD-u. Uprkos velikoj potrazi, brod dužine 165 metara i 306 članova posade nikada nisu pronađeni. Zbog toga su se razvile razne teorije – od vanzemaljaca do vremenskih rupa. Ipak, Boksal smatra da je Cyclops verovatno stradao upravo od razornog divovskog talasa.

U dokumentarcu „Zagonetka Bermudskog trougla“, emitovanom na Channelu 5, objašnjeno je da je to područje posebno podložno formiranju takvih talasa zbog sudaranja oluja sa severa i juga, uz dodatne vremenske poremećaje s Floride. Zajedno sa svojim timom, Boksal je napravio umanjeni model broda USS Cyclops kako bi ispitao kako bi se ponašao suočen s talasom. Pokazalo se da bi zbog pljosnatog dna i ogromne mase brod veoma brzo bio preplavljen.

On dalje objašnjava da bi talas mogao biti toliko strm da brod ostane „zakačen“ između dva vrha, s trupom izloženim bez oslonca u sredini, što bi moglo dovesti do pucanja broda napola. „Ti talasi neverovatno su strmi i visoki – zabeleženi su i oni viši od 30 metara“, rekao je Boksal. „Ako brod naiđe na takav talas, potonuće može uslediti u roku od samo dve do tri minute.“ To bi takođe objasnilo zašto mnogi brodovi i avioni nisu stigli ni da pošalju signal za pomoć – jednostavno bi nestali bez upozorenja. „Što je brod veći, to su posledice razornije“, dodaje Boksal.

Ipak, neki naučnici ne smatraju da je Bermudski trougao išta posebno. Mnogi istraživači ističu da broj nesreća u tom području nije ništa veći nego u drugim delovima okeana s gustim saobraćajem.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) navodi: „Nema dokaza da se u Bermudskom trouglu događa više neobjašnjivih nestanaka nego u drugim prostranim i prometnim delovima okeana.“ Takođe, podaci osiguravajuće kuće Lloyd’s of London pokazuju da je stopa gubitaka brodova u Bermudskom trouglu u skladu s globalnim prosekom. Incidenti koji se ipak dogode najčešće se mogu pripisati prirodnim pojavama, poput divovskih talasa, ili jednostavno činjenici da je navigacija Karipskim morem izuzetno zahtevna. NOAA dodaje: „Okolišni faktori mogli bi objasniti većinu, ako ne i sve nestanke. Velik broj ostrva u Karipskom moru stvara brojne plitke delove koji predstavljaju ozbiljan rizik za pomorski saobraćaj.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI