OTKRIVENA PRAVA KANA? Arheolozi tvrde da su našli mesto gde je Isus pretvorio vodu u vino

Jedno od najpoznatijih čuda iz Novog zaveta, pretvaranje vode u vino na svadbi u Kani, možda se nije dogodilo tamo gde smo do sada mislili. Vekovima se verovalo da se čudo zbilo u mestu Kafr Kanna, nedaleko od Nazareta, ali novo arheološko istraživanje baca potpuno novo svetlo na tu lokaciju. Grupa istraživača tvrdi da se prava biblijska Kana možda nalazila u selu Khirbet Qana, 13 kilometara severozapadno od Nazareta, piše britanski Daily Mail. Radi se o ruševinama koje kriju tragove drevne jevrejske zajednice – a moguće i autentične ostatke Isusove prisutnosti.

U Jevanđelju po Jovanu opisano je kako je Isus, potaknut zabrinutošću svoje majke Marije što je na svadbi ponestalo vina, pretvorio vodu iz šest kamenih posuda u vino visoke kvalitete. O samoj Kani ne piše mnogo – osim da je tu učinjeno prvo čudo i da je Isus kasnije još jednom boravio tamo. Upravo zbog toga arheolozi tragaju za naseljem u Galileji koje bi odgovaralo tom opisu – jevrejsko, blizu Nazareta i dovoljno razvijeno.

Iako je Kafr Kanna danas popularno hodočasničko odredište, gde se nalazi i Crkva venčanja sa navodno autentičnim kamenim posudama, sve više naučnika dovodi u pitanje verodostojnost tog mesta. Dr Džejms Tabor, arheolog i biblijski stručnjak sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, smatra da je Kafr Kanna izabrana iz praktičnih razloga: bila je lako dostupna srednjovekovnim hodočasnicima, dok je Khirbet Qana skrivena na teško pristupačnom terenu.

Arheolozi zbunjeni

Štaviše, arheolozi nikada nisu pronašli dokaze o jevrejskoj prisutnosti u Kafr Kanni u doba Rimskog carstva – što dodatno potkopava njen status kao autentične biblijske Kane. Istraživanja u Khirbet Qani traju od kraja devedesetih godina, a započeo ih je pokojni profesor Daglas Edvards. Danas ih vodi dr Tom Mekaluh. Otkriveno je da je to mesto bilo naseljeno više od šest vekova, od helenističkog doba do ranog vizantijskog perioda. Među nalazima su sinagoga iz rimskog doba, ritualna kupatila (mikve), novčići iz vremena makabejskih ustanaka – svi jasni pokazatelji jevrejske zajednice.

Ali ono što je najzanimljivije jesu podzemne pećine koje su koristili rani hrišćani između 4. i 13. veka. Na zidovima pećina nalaze se grafiti sa imenima hodočasnika, krstovima i natpisima poput „Gospode Isuse“, dok jedna od pećina ima kameni oltar sa dve velike kamene posude – možda baš one iz čuda.

„Na polici iznad oltara bilo je mesta za ukupno šest posuda, baš kao što opisuje Jevanđelje“, navodi dr Mekaluh u tekstu za Biblical Archaeology Review. Smatra da je Khirbet Qana već od najranijih hrišćanskih vremena poštovana kao sveta lokacija. Dr Tabor ide i korak dalje, spekulišući da Kana nije bila samo mesto čuda, već i središte prve Isusove zajednice. U najstarijim tekstovima Jevanđelja po Jovanu mogu se pronaći naznake da je Kana imala lično značenje za Isusa – možda čak i utočište. Neki stručnjaci smatraju da prisustvo Isusove majke Marije na svadbi, kao i njena aktivna uloga, ukazuju na to da se radilo o porodičnoj proslavi – možda čak i venčanju jednog od Isusove braće.

Alkoholni sadržaj

Tema vina takođe izaziva interesovanje naučnika. Dr Paulina Komar, arheološkinja sa Univerziteta u Varšavi, objašnjava da je vino u Isusovo vreme bilo potpuno drugačije od današnjeg. Rimljani su ga proizvodili u glinenim amforama zakopanim u zemlju, sa aromama suvog voća, orašastim notama i ukusom sličnim modernom šeriju. Alkoholni sadržaj bio je viši – oko 15 do 16 odsto – a često se začinjalo biberom, ružom, pelinom i timijanom.

Na kraju, dr Komar pominje i poscu – mešavinu kiselkastog vina i slane vode, piće rimskih vojnika koje je, prema nekim tumačenjima, možda bilo i poslednje što je Isus probao na krstu. Bez obzira gde se tačno čudo dogodilo, nova otkrića u Khirbet Qani dodaju slojeve istorijske autentičnosti staroj biblijskoj priči – i podstiču nas da poznate legende gledamo iz svežeg, naučnog ugla.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI