ZASTRAŠUJUĆE PROROČANSTVO IZ 12. VEKA Da li dolazak Lava XIV označava početak kraja?

Kada je Robert Frensis Prevost (69) u četvrtak izabran za novog poglavara Katoličke crkve, uzimajući papinsko ime Lav XIV, njegov izbor odmah je pokrenuo novi talas tumačenja drevnog Proročanstva sv. Malahije – dokumenta za koji se veruje da najavljuje sve pape od 12. veka pa sve do poslednjeg suda.

Prevost, američki kardinal sa bogatim pastoralnim iskustvom u Latinskoj Americi, postao je 267. papa Katoličke crkve. Iako njegovo ime – Lav – nosi snažne istorijske i simboličke konotacije, pojedini tumači proročanstava postavljaju pitanje: može li se ovaj izbor povezati sa poslednjom, zloslutnom frazom Malahijinog proročanstva?

Proročanstvo papa (Prophetia Sancti Malachiae Archiepiscopi, de Summis Pontificibus), koje se pripisuje sv. Malahiji, nadbiskupu Armaha iz 12. veka, sastoji se od 112 latinskih izraza koji navodno opisuju sve pape, počevši od Celestina II, izabranog 1143. godine, pa do misterioznog “Petra Rimljanina”, poslednjeg pape koji će Crkvu voditi kroz velika iskušenja. Tekst se završava rečju “finis” – kraj.

Tekst je falsifikat?
Prema proročanstvu, Petar Rimljanin „pasaće svoje stado usred mnogih stradanja, nakon čega će grad na sedam brežuljaka biti uništen, a Strašni Sudija sudiće svom narodu“. Iako se prethodna tumačenja nisu usaglasila oko identiteta tog poslednjeg pape, izbor Lava XIV mnoge je naveo da ponovo razmisle o značenju završnih reči proročanstva.

Jedno od ključnih pitanja glasi: da li ime „Lav“ – simbol snage, ali i ime koje su nosili prethodni pape – ima dodatno značenje u okviru proročanstva? Iako Prevost ne nosi ime Petar, niti je Italijan, neki tumači podsećaju da proročanstvo ne kaže izričito da Petar Rimljanin dolazi odmah posle Benedikta XVI, već samo da je poslednji na listi. Prema nekim interpretacijama, papa Franjo, a sada i Lav XIV, mogu pripadati vremenu koje prethodi konačnom ispunjenju vizije.

Duhovni koreni i eshatološka pitanja
Navodno je sv. Malahije 1139. godine, tokom posete Rimu, imao viziju svih budućih papa. Rukopis je, kako tvrde pristalice, predao papi Celestinu II, ali tekst nije bio poznat sve do 1590. godine, kada je pronađen u arhivima u Rimu. Zbog toga mnogi istoričari i teolozi veruju da se radi o falsifikatu iz 16. veka, naročito jer opisi savršeno odgovaraju papama do tog vremena, dok su kasnije fraze znatno nejasnije i opštije.

Svaka fraza u proročanstvu interpretira se kroz vezu sa poreklom pape, grbom ili događajima tokom njegovog pontifikata. Tako je, na primer, papa Pavle VI označen kao Flos florum (cvet cvetova), što odgovara njegovom grbu sa tri ljiljana. Jovan Pavle I, izabran u vreme poslednje četvrti Meseca, nosio je frazu De medietate Lunae. Jovan Pavle II bio je De labore Solis, rođen na dan potpune pomračenosti Sunca.

Papa Benedikt XVI nosio je frazu Gloria Olivae (slava masline), dok je poslednji u nizu označen kao Petrus Romanus, sa najdužom i najsloženijom frazom u celom proročanstvu. Upravo ta složenost i razlika u stilu navode mnoge tumače da se poslednja fraza može posmatrati zasebno i da je moguće da će između Benedikta XVI i „kraja“ postojati još papa.

Iako se Lav XIV teško može poistovetiti sa likom Petra Rimljanina, njegov izbor dolazi u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje duhovnim i eshatološkim pitanjima. Da li je ovo korak bliže ispunjenju proročanstva – ili samo simboličan trenutak u istoriji Crkve – ostaje otvoreno pitanje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI