NE RADIMO 1. MAJA, ALI ZNATE LI ZAŠTO? Istina o prazniku rada koju mnogi zaboravljaju

Prvi maj – Međunarodni praznik rada – obeležava se u znak sećanja na štrajk radnika u Čikagu 1886. godine, kada su počeli borbu za osmočasovno radno vreme. Protesti su tada prerasli u sukobe sa policijom, a nekoliko sindikalaca je ubijeno i nepravedno osuđeno na smrt. U znak poštovanja prema njihovoj borbi, ovaj dan se slavi širom sveta kao praznik radničkih prava.

U Srbiji je Prvi maj državni praznik, a neradni su i 1. i 2. maj. Tradicionalno, ljudi ga obeležavaju odlaskom na uranak u prirodu, dok sindikati organizuju proteste i šetnje. Ovaj praznik kod nas ima dugu istoriju – od zabrana u vreme Kraljevine, preko uvođenja kao obaveznog državnog praznika 1945. godine, do današnjih okupljanja i proslava u parkovima, na izletištima i uz roštilj.

I širom sveta radnici izlaze na ulice – traže bolje plate, sigurnije uslove rada i veću socijalnu pravdu. U Parizu, Berlinu, Seulu, Buenos Ajresu i mnogim drugim gradovima održavaju se protesti, često i uz sukobe s policijom.

Međutim, u nekim zemljama Prvi maj ima i drugačije značenje. U Engleskoj se, recimo, dočekuje proleće ukrašavanjem tzv. "majskog drveta", plesom i izborom "kraljice maja". U Nemačkoj i Slovačkoj mladi momci noću postavljaju drveće ispod prozora devojaka koje im se dopadaju. U Grčkoj, deca rano ustaju da traže prvu lastu, pevaju pesme i dobijaju poslastice. U Francuskoj se krave kite cvećem, a dodirivanje jedne donosi sreću.

Bez obzira na običaje, poruka je ista: Prvi maj je dan borbe, nade i podsećanja da su radnička prava rezultat velikih žrtava – i da ih treba poštovati i čuvati.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI