Dragulj drevne Grčke

Atina je u prvim stolećima svoje bogate istorije bila potresena sukobima aristokratije i naroda (demosa) koji se borio za politička prava. Ta borba je na kraju iznedrila demokratiju - u kojoj su svi slobodni Atinjani učestvovali u upravljanju.
Atinsko društveno uređenje bilo je slično kao i u većini polisa helenskog sveta. Građani su se delili na aristokratiju i demos. Aristokrate su bili ljudi plemenitog porekla. Smatralo se da njihovi rodovi potiču od helenskih bogova. Atinjani su ih zvali eupatridima, što znači rođeni od plemenitih očeva. Oni su živeli u samoj Atini, ili na velikim zemljišnim posedima u plodnoj ravnici oko grada. Demos, tj. narod, činili su seljaci, zanatlije i trgovci. Seljaci su uglavnom živeli u unutrašnjosti Atike, gde su obrađivali svoje zemljišne posede. Neki od njih su vremenom toliko osiromašili da su bivali primorani da obrađuju zemlju eupatrida, dajući im jednu šestinu prinosa. Kako je u Atici bilo relativno malo obradive zemlje, brojni građani morali su se posvetiti zanatima i trgovini. Oni su prebivali u manjim naseljima duž obala Atike i u samoj Atini. U gradu je, na primer, postojala četvrt grnčara koja se zvala Keramikos.
Svaki imućniji Atinjanin posedovao je robove. Oni su bili njegovo vlasništvo; mogao je da ih proda, pokloni ili oslobodi, po svojoj želji. Položaj robova se razlikovao i zavisio je od dužnosti koje su obavljali. Najčešće su pomagali u obrađivanju zemlje i gajenju stoke. Neki su radili kao sluge ili lekari u kućama svojih gospodara; oni učeniji vaspitavali su njihovu decu. Pojedini robovi su za svoje gospodare vodili zanatske radionice ili trgovačke radnje. U najtežem položaju su bili robovi koji su radili u rudnicima. Svakodnevno su izlagali život opasnosti, silazeći u zagušljiva i mračna rudarska okna. Neki robovi su u mlinovima okretali žrvnje za mlevenje žita. U Atini je postojalo i ropstvo za dug: siromašni ljudi su se zaduživali kod bogatih; kada ne bi mogli da vrate dugove, padali su u dužničko ropstvo sa članovima svoje porodice.
Pripadnici atinskog demosa bili su nezadovoljni svojim položajem u državi. Ljudi koji su se obogatili baveći se zanatstvom i trgovinom želeli su da učestvuju u vlasti ravnopravno sa eupatridima. Zbog toga su Atinu često potresale političke borbe. Iz njih se na kraju rodilo novo državno uređenje - demokratija, u kojem sva vlast pripada demosu, tj. narodu.
Prvi korak ka uspostavljanju demokratije bile su Solonove reforme. On je 594. godine p. n. e. izabran za arhonta, sa posebnim ovlašćenjem da donese nove zakone. Solon je građane Atine podelio prema godišnjim prihodima u žitu, vinu i ulju na četiri razreda. Svaki od tih razreda imao je određena prava u političkom životu. Služba arhonta bila je dostupna samo pripadnicima prva dva razreda, koji su bili najimućniji. Građani prva tri razreda imali su pravo da zasedaju u Veću četiri stotine, koje je ustanovio Solon. 
Druga Solonova mera bila je ukidanje i zabrana dužničkog ropstva. Solon je oslobodio sve ljude koje su porobili bogati poverioci. Građane prodate u inostranstvu otkupio je i vratio u otadžbinu. Solon je preduzeo i niz mera koje su doprinele ekonomskom razvoju Atine. Pošto je jedan od glavnih poljoprivrednih proizvoda bilo maslinovo ulje, zabranio je izvoz svih drugih proizvoda. 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI