TUŽNA ISPOVEST OCA, KOME SU SINOVI NASTRADALI U NESREĆI "Ljubio sam ih i ubeđivao sebe da spavaju i da je nemoguće da su mrtvi"!

 

Kada sam video da sinova koje sam čekao kod auto-servisa nema, znao sam da se sigurno desio udes, ali nisam znao da su poginuli... Došao sam na mesto nesreće, u autu su bila moja mrtva dečica, ljubio sam ih i ubeđivao sebe da spavaju i da je nemoguće da su mrtva!

Ovim potresnim rečima za Kurir počinje svoju bolnu ispovest Saša Usainović, otac tinejdžera Predraga (19) i Lazara (17) koji su nastradali u stravičnoj saobraćajnoj nesreći 15. avgusta u popodnevnim časovima kada su se "opel korsom" zakucali u kamion na oštroj krivini na putu Ugrinovci-Batajnica kod Zemuna. Od siline udarca braća su poginula na licu mesta, a tuga i bol koja su za njima ostali su neizdrživi, kaže neutešni otac.

Foto: Društvene mreže

 

- Teško je, svakoga dana se budimo sa čežnjom što naši anđeli Peki i Laki nisu sa nama. Nedostaju i nama i deci, jako puno. Znamo da su u najboljem mogućem društvu, da su na najboljem mogućem mestu koje postoji, ali jednostavno nam nedostaju - sa suzama u očima navodi Saša i dodaje:

- Nedostaje nam njihov smeh, nedostaje nam Lazarova spontanost, Peđin smisao za humor, njegove šale, česte želje i inicijative da nas izvede ili okupi na ručku kao porodicu. Činio je sve da svi oko njega budu srećni.

Trudeći se da skupi snage i priseti se najbolnijeg dana koji im je zauvek promenio život, Saša nam je objasnio kako je došlo do teškog udesa.

- Odlučili smo da prodamo moj automobil jer nismo imali dovoljno novca, a sin Predrag me je posavetovao da ga registrujem jer nećemo moći da nađemo bolji auto za te pare, pa smo odustali od prodaje. Na tehničkom pregledu se desio peh i pukla je sijalica za rikverc i oborili su nas - priča otac:

- Pozvao sam sina i rekao mu da ću za 40 minuta opet doći na red za tehnički i da mi donese sijalicu iz njegovog auta kako bismo to sredili. Rekao sam mu da ne žuri. U tom trenutku on je sređivao ozvučenje u "korsi" i pretpostavljam da je odmah seo u auto i krenuo. Sin Lazar, kako sam kasnije saznao, nije hteo da krene s njim, ali ga je on ubedio. Svakodnevno je vozio i odlično je poznao i taj put i krvinu, ali sam Bog zna kako je izgubio kontrolu nad vozilom.

Naš sagovornik potom tvrdi da je ubrzo posumnjao da se desila nesreća jer se sinovi pola sata nisu pojavljivali, a njihova kuća je na samo pet minuta od servisa.

- Znao sam da se nešto desilo. Krenuo sam peške prema kući i usput me je pokupio vozač autobusa i povezao. Odjednom smo stali u koloni koja se napravila zbog udesa, dalje nije moglo. Prišao sam i video moju dečicu, bili su mrtvi, ali ja to nisam želeo da prihvatim, ljubio sam ih i ponavljao da je nemoguće, da samo spavaju - potresnim glasom priča Saša i dodaje:

- Policija me nije dirala. Ljubio sam ih i dozivao, sve dok i moja žena nije naišla i pala u nesvest. Teško je i pričati o tome, slike iz auta gde su poginuli, iz mrtvačnice i sa groblja se smenjuju sa srećnim uspomenama.

Kurir

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI