VINARI ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE Kvalitet grožđa odličan, dobra godina za vina iz Srbije
Foto: Shutterstock

Staro pravilo da kada je zbog suše loša godina za ratare, onda je dobra za vinogradare, potvrdilo se ove sezone. Kako objašnjava Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, vinova loza je biljka koja voli suvo vreme, ima dubok korenov sistem koji vodu crpi dublje iz zemljišta, pa je i ove godine i pored uslova ekstremne suše rod tek za 10 odsto manji od prosečnog, ali je zato, kako kaže, kvalitet grožđa vrhunski.

- Berba grožđa traje, bele sorte su uglavnom obrane sem „morave“, ranije sorte crvene takođe, ostale su još „merlo“ i „sovinjon“, čime bi se berba za desetak dana privela kraju. Svi vinogradari mogu da budu zadovoljni, loza je manje bujala, manje se radilo oko samih špalira i manje su se trošila hemijska sredstva čime je proizvodnja bila jeftinija, a kvalitet grožđa je odličan. To je prvi uslov da bi se napravilo visokokvalitetno vino – priča Milinković.

Inače, od jednog hektara vinograda dobije se do 4.000 buteljki vina. Kada je grožđe visokokvalitetno kao ove godine, cena buteljke domaćeg dobrog vina može biti i svih deset evra, što obećava godišnji prihod i do 40.000 evra sa jednog hektara pod vinovom lozom. Većina domaćih vina, međutim, ima znatno nižu cenu.

- Vinarstvo u Srbiji, naime, jasno se diferenciralo na velike proizvođače, vinarije koje prave uslovno više od 50.000 do 100.000 litara vina i male porodične vinarije, kojih je i najveći broj, sa kapacitetom oko desetak hiljada litara. U tom smislu, svako gleda svoju računicu. Mali vinari imaju hroničan problem nedostatka finansija i oni su prinuđeni, jednostavno da bi pokrili ulaganja i nastavili proizvodnju, da prodaju vina relativno jeftino, po ceni od dva do četiri evra. Velike vinarije, koje već imaju izgrađeno ime, brend i ustaljenu prođu na inostranom tržištu, postižu dobre cene koje idu i preko 10 evra – kaže naš sagovornik.

Po njegovim rečima, međutim, dobar aspekt za male vinarije jeste u tome što mogu da pokriju lokalno tržište i onda nemaju problem sa zaradom i pored relativno niske cene. Primer tome je valjevski kraj, u kome je vinogradarstvo u usponu, poslednjih deset godina površine pod vinovom lozom se stalno šire u proseku za deset hektara i sada su na 200 hektara.

- Valjevske vinarije na taj način sa svojim vinom pokrivaju sve lokalne ugostiteljske i turističke potrebe, kao što su Divčibare i Banja Vrujci. Kupaca i konzumenata itekako ima, jer je vino iz ovog kraja već prepoznatljivo na vinskoj mapi Srbije, tako da se može govoriti i o dobrom primeru vinskog turizma. Jer, svako područje ima svije osobenosti i klimatske uslove, tako da vino od iste sorte nije isto u Valjevu, Negotinu ili Vršcu, a konzumenti uvek žele da probaju lokalno vino. Zato, kada se pokrije lokalano tržište, to za male vinare može da bude sasvim solidan biznis i pored niže cene od velikih brendova – objašnjava Milinković.

Komentari (0)

Loading