OVDE IMA POSLA PREKO GLAVE Za pranje sudova plaćaju 1.000 evra
Shuterstoock

Majstora nema ni za lek, a ako vam se dogodi bilo kakav kvar na ostrvu možete se pozdraviti s popravkom do septembra ili oktobra.

Ljudi jednostavno ne stižu na sve strane, a posla je preko glave, piše Slobodna Dalmacija.

Na vrhuncu sezone turizam puca po šavovima. Rezervacije stižu u poslednji tren. Niko se nije pripremio za ovakvu navalu gostiju pa su poslednjih dana neretke situacije u kojima strancima nema ko da pruži usluge smeštaja, čartera ili rentakara, a u mnogim restoranima, zbog manjka radne snage, narudžbine jedva stižu na vreme.

Nije više problem ni u niskoj ceni radne snage. Rekordne 2019. godine kuvarima, kao deficitarnom i zbog prirode posla cenjenom kadru, plate su osetno porasle, ali svejedno ih fali jer ih traže i ovde i u inostranstvu, a za dobrog glavnog kuvara ne žali se novca.

Za pranje posuđa do 1.000 evra

Pranje posuđa u kuhinji i osoblje koje pomaže kuvaru, poslovi za koje nisu potrebna posebna znanja već samo dobra volja, plaćaju se i po hiljadu evra (osam hiljada kuna) neto, ali svejedno nedostaje onih koji bi radili na tim pozicijama.

- Što se naše ugostiteljske ponude tiče, ali i generalno gledajući celo uslužno sektor, mi taj posao znamo da radimo i radimo ga iz godine u godinu sve bolje. Slikovito rečeno, u gastronomiji mi nismo najbolji, ali igramo Ligu prvaka. I to je poznata stvar i izvan naših granica. Zato naši kuvari, konobari, ali i frizerke, maseri, trgovci..., dobijaju bolje ponude iz Evrope, pa provereno dobar kadar završava u Nemačkoj ili Irskoj", kaže Ivo Vrdoljak, vlasnik poznatog splitskog restorana.

Vrdoljak je mišljenja da se odlazak radne snage preko granice može zaustaviti samo pametnom i sistematskom državnom politikom.

- Nemam, srećom, taj problem, jer sam na vreme okupio dobar tim, ali deo poslodavaca u Hrvatskoj prinuđen je da zaposli bilo koju radnu snagu jer jednostavno ne može da bira. Neshvatljivo je da iz naših srednjih škola pa i s fakulteta, dolaze mlade devojke i mladići koji jedva šta znaju o poslu za koji su se školovali. Umesto da uče o ugostiteljstvu, rešavali su zadatke iz matematike koji bi i meni, koji sam bio vrsni matematičar i odlazio na takmičenja zadavali muke", kaže Vrdoljak.

Dodaje da Evropa s jedne strane boljim platama mami najbolji kadar svesni da te poslove radimo bolje nego oni, jer u ugostiteljstvu zbog turizma Hrvatska ima više iskustva, recimo, nego Nemci, a s druge strane, školstvo se nije prilagodilo tržištu rada.

Poslodavci troše izuzetno mnogo vremena da bi mladost nakon školovanja osposobili za određene poslove koji su im potrebni, ukazuje on.Vrdoljak ne misli da je problem u sezonalnosti turizma, jer zimi nema potrebe za tolikom radnom snagom kao u letnjim mesecima, već u pristupu poslu.

- Stvari su prilično jednostavne. Ako nekome stvarno treba radno mesto, plata, a ako od toga egzistencijalno zavisi jer nema drugih prihoda, onda mu sigurno neće biti važno koliko će dugo raditi, nego će odmah prionuti poslu. Država ne sme da dozvoli da nezaposleni primaju naknadu na Zavodu za zapošljavanje i rade na crno. No, to se ne rešava drakonskim kaznama, nego stvaranjem stimulativne poslovne atmosfere u kojoj će takvo ponašanje postati izuzetak, jer se ono, jednostavno, neće isplatiti - zaključuje Vrdoljak.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading