U OVOJ ZEMLJI SE U PENZIJU IDE SA 70 GODINA Doneta zvanična odluka

Preneo: Anđela Skorobać

BIZ

01.06.2025

15:58

Danski parlament je usvojio zakon kojim se starosna granica za odlazak u penziju do 2040. godine podiže na 70 godina, što će biti najviše u Evropi

Pomoć — Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

prethodna vest

OGLASIO SE PIO FOND! LEPE VESTI ZA NAJSTARIJE: Od decembra veće penzije i naknade, pomoć i nega drugog lica sada 37.218 dinara

15:20

BIZ 0

sledeća vest

Najgora decenija za trgovce – talas bankrota pogađa nemačku maloprodaju

15:17

Danska je još 2006. godine starosnu granicu za penzionisanje vezala za očekivani životni vek i revidirala je svakih pet godina, pa će se ona sa sadašnjih 67 godina, do 2030. godine povećati na 68 godina a do 2035. na 69 godina.

Starosna granica za penzionisanje od 70 godina primenjivaće se na sve osobe rođene posle 31. decembra 1970. godine.

Starosna dob za penzionisanje, ističe se u "Glasu osiguranika" varira širom Evrope, pa su mnoge države poslednjih godina povećale starosnu granicu kako bi pratile duži životni vek i rešile budžetske deficite.

"Pre odluke danskog parlamenta, u Evropi su najviše starosne granice za penzionisanje – 67 godina – imale Bugarska, Grčka, Italija, Holandija, Norveška i Island, mada je u većini zemalja Evropske unije i dalje uobičajeno penzionisanje sa 65 godina", navodi se u tekstu i dodaje da je prosečna starosna dob za penzionisanje u EU sada 64,7 godina za muškarce i 63,8 godina za žene.

Prema predviđanjima OECD, do 2060. ona će se približiti dobi od 67 godina, a u nekoliko zemalja će dostići 70 ili više godina.

U širim evropskim okvirima kao značajan izuzetak, ističe se Turska, u kojoj se žene penzionišu sa samo 49 godina a muškarci sa 52.

U nameri da obezbede dugoročnu finansijsku održivost penzijskog sistema više zemalja sprovodi ili planira penzijske reforme, a među njima je i Italija, koja kako se navodi, na penzije troši više nego bilo koja druga zemlja u Evropi osim Grčke.

Nacionalni institut za socijalno osiguranje procenio je da će javni rashodi za penzije u

2025. dostići 289,35 milijardi evra, odnosno 15,3 odsto BDP-a a Ministarstvo finansija predviđa da će ovi izdaci premašiti 17 odsto BDP-a do 2040.

Nepopularna reforma, tzv. zakon Fornero, usvojena na vrhuncu finansijske krize krajem 2011. godine postepeno je povećavala zakonsku starosnu granicu za penzionisanje na 67 godina, uz najmanje 20 godina uplaćenih doprinosa.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI