Koliku penziju mogu da očekuju oni koji rade za minimalac
Alo/ Ilustracija

 

Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada i predstavlja najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicima po radnom času.

Iako Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci, ona je realnost za oko 400.000 zaposlenih koji rade za oko 32.000 dinara mesečno, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice.

Kada svi ovi zaposleni jednog dana postanu penzioneri, njihov prihod biće još manji.

“Činjenica je da ogroman broj zaposlenih, posebno onih u privredi, ostvaruju minimalnu zaradu, ili koju hiljadu više od minimalca. Znači, nisu samo privatna preduzeća ta koja su sklona da isplaćuju minimalnu zaradu, i ostatak privrede je u sličnoj poziciji. Ništa nisu u povoljnijoj situaciji ni pomoćno zdravstveno osoblje, kao i zaposleni u prosveti.

Posmatrajući samo troškove života i standard zaposlenih ljudi koji primaju minimalnu zaradu, možemo da kažemo da ti ljudi žive na rubu egzistencije”, kaže za Biznis.rs ekonomistkinja i poslovna konsultantkinja Biljana Trifunović.

Tanjug

 

 

Odlaskom u penziju mnogi izdaci i potrebe se smanjuju, dok sa druge strane rastu, naročito one koje se odnose na zdravstvenu zaštitu, lekove, suplemente i tuđu pomoć.

“Zaposleni s pravom mogu da budu nezadovoljni zaradom koju dobijaju. I najčešće se čuju primedbe i komentari da poslodavci zaposlene malo plaćaju. To nije sporno. Međutim, treba se zapitati koliko preduzeća i preduzetnici uopšte zarađuju. Kolike su njihove mogućnosti.

Broj privrednih subjekata koji su u blokadi ne smanjuje se, naprotiv. I pre pandemije, veliki procenat privrede je nelikvidan. Sada je privređivanje posebno otežano”, navodi naša sagovornica.

Na koji način poslodavci zaobilaze zakon

Ako se uzme u obzir da Zakon o radu propisuje da se minimalna zarada može isplaćivati samo u izuzetnim okolnostima i ne duže od šest meseci, postavlja se pitanje kako i na koji način poslodavci krše zakon.

“Najveći broj poslodavca za koje se smatra da isplaćuju minimalnu zaradu, formalno ne isplaćuju baš iznos minimalne zarade, već neznatno iznad tog iznosa, tako da u tom slučaju, kada isplate jedan dinar preko, nemaju obavezu poštovanja ograničenja koja se odnose na isplatu minimalne zarade”, navodi za naš portal poslovni savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

Prema njegovim rečima, nesporno je da je u prethodnom periodu određen broj poslodavca isplaćivao zarade „na račun“ na koje se obračunavaju porezi i doprinosi u manjem iznosu u odnosu na stvarne zarade. Takođe, nesporno je da je tendencija uvođenja veće poreske discipline i suzbijanja sivog tržišta dovela do toga da se i iznos zarade na koju se plaćaju porezi i doprinosi povećavaju, što je dobro.

“Ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima za našu privredu veliko je, oko 60-65 odsto. Sa pozicije zaposlenih povećanje minimalne zarade i izjednačavanje sa potrošačkom korpom je opravdano, ali je pitanje da li je to prihvatljivo sa pozicije privrede”, navodi Vasić i dodaje da bi takav korak značajno povećao troškove poslovanja i kod mnogih delatnosti doveo u pitanje konkurentnost.

„S obzirom da je nesporno da je opterećenje minimalnih zarada neprimereno veliko, smatram da je neophodno pripremiti ozbiljnu reformu sistema oporezivanja zarada. Vreme je da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada i uvede pravedniji sistem progresivnog oporezivanja, smanjenjem poreskog opterećenja manjih zarada a većeg oporezivanja najvećih zarada“, objašnjava on.

Kako se obračunava minimalna zarada

Kada su u pitanju zarade, država, u cilju rasterećenja privrede svake godine propisuje neoporezivu sumu. Od 1. januara 2021. godine do 31. januara 2022. godine u primeni je neoporezivi iznos zarade u visini od 18.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.

Tanjug

 

 

„Primera radi, jul ove godine ima 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati. Kako je propisana minimalna cena rada za jedan radni sat od 183,93 dinara, neto za isplatu zaposlenom je 32.371,68 dinara, dok je bruto osnovica na koju se plaća porez i doprinsi 43.568,73 dinara. Ali tih 11.197,05 dinara koje poslodavac odbija između bruto i neto zarade (ovi doprinosi padaju na teret zaposlenog) nisu jedina plaćanja. Poslodavac ima obavezu, da na ovu sumu obračuna još dodatnih 11,5 odsto za PIO i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje što iznosi 7.254,19 dinara, ukupno iznosi 18.451,24 dinara“, navodi Trifunović i dodaje da iako taj podatak ne zanima radnike, svaki dinar koji se isplati zaposlenom kao zarada opterećen je sa 57 odsto poreza i doprinosa.

Zaposleni vidi samo svoja neto primanja, što je u redu. Mada, ne sme se zaboraviti koliki su realni izdaci za zarade”, navodi ona.

Kolika je minimalna penzija

Odredbom člana 19 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranik može steći pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili kada navrši 45 godina staža osiguranja.

Za žene se primenjuje posebno pravilo, odnosno postupno podizanje starosne granice kod promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju u pogledu godina života za osiguranika ženu sa 60 na 65 godina života, i to za po šest meseci na godišnjem nivou, počev od 2015. do 2020. godine. Od 2020. godine starosna granica pomera se po dva meseca na godišnjem nivou, počev od 2021. do 2032. godine.

“Korišćenjem prava na prevremenu starosnu penziju, za žene i muškarce utvrđuje se trajno umanjenje iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice (na godišnjem nivou 4,08 odsto). Definisan je limit umanjenja, odnosno penzija se umanjuje najviše do 20,4 odsto”, ističe Trifunović i dodaje da je procedura za utvrđivanje iznosa penzije složena i da su uvedeni lični koeficijent na radu, koeficijent za bolovanje, radni staž…

S obzirom da se uzima ceo radni staž prilikom obračuna penzije, najlakše se može izvršiti predračun buduće penzije, procentom od 80 odsto od prosečne zarade. Drugi način je odlaskom u PIO, i po matičnom broju službenici fonda za par minuta mogu da izračunaju i daju obaveštenje kolika bi bila penzija u tom trenutku.

“Primera radi, muškarac koji ostvaruje penziju, a ima navršen staž osiguranja od 40 godina i lični koeficijent 1 jer su mu ostvarene zarade na nivou prosečnih zarada u Republici, ima ukupne lične bodove – 40. Kada se oni pomnože sa vrednošću opšteg boda sada važećeg od 604,51 dinar njegova penzija bi iznosila 24.180,40 dinara. Kako god da se računa, suma je mala, i sa ovakvom penzijom teško se živi. Zato ima sve više penzionera koji aktivno rade, kako bi popunili kućni budžet”, zaključuje naša sagovornica.

 

 

 

 

 

Komentari (7)

Loading
Горан

20.07.2021 21:22

Цена сата је у Железницама Србије 77.53 а не 183.93 како закон налаже. Држава Србије тј. Влада не поштује законе које је донела. Проверите.

Zanzibar

20.07.2021 21:55

Kad se digne kuka i motika bice pocetak kraja.

Milutin

20.07.2021 22:14

Žalosno je da u 21 veku penzija bude manja od 200 evra a ceo radni vek radiš za to.smešna smo država.male plate...male penzije ako ih dočekamo.razne boleštine i ograničenja.šteta što nismo kraljevina.bilo bi nam mnogo bolje

Joj

20.07.2021 23:57

Kad odu u penziju godista od 1960 pa na ovamo ima da bude gladnih koliko oces otima ce se hrana svi su na minimalcu svu to znaku i svi cute i zmure na to bogati jos bogatiji sirotinje na sve strane kataklizma u najavi onaj ko ima pare nu najmanju ruku blago receni najebo je

Maja

21.07.2021 05:35

Ovakvim tempom zivota gde ne mozes raditi samo jedan posao da bi preziveo necemo mi ni docekati penziju u tome i jeste poenta famoznog minimalca.Ko moze da prezivi sa 32 hiljade mesecno svaka mu cast

Sused

21.07.2021 09:31

Neka država smanji poreze na platu a da tu razliku u porezu firme plate radnicima na platu i svi su na dobitku. Država najlakše tako podiže plate zaposlenima a da nije na štetu poslodavcima. Poslodavcima dođe isto jer im je ukupan trošak isti (plata + porez). Svi srećni i zadovoljni!

PsySex

21.07.2021 23:19

Evo da se i ja ubacim. Radim u Obezbedjenju Beograd na Vodi. I svi imamo 185din po satu. Tako da svi mi koji radimo tu imamo naj manje 200 ili 204 ili 216 ili 240 sati Mesecno. Sto znaci da smo ubrzani zbog manjka radnima, jer nece niko da radi za minimalac, a kao primimo platu od 43.000 i kazu nam svi uuu dobri ste, a to sto ne vidimo porodicu celi mesec i sto od te plate ode 20.000 samo za racune, hranu, izlaske,kupovinu pa caj i odlazak na more ne znam kada sam imao. A ako bi radio 180 ili 192sata, Verujte mi. Pa nemam ni da prebacim nista za sledeci mesec. A znam ljude koji na drugim mestima rada imaju plate i do 2000e pa cak i 4.500e Necu da im nujem ko su niti na kojim mestima rade. A sto se tice penzije,Iskren da budem ja se i ne nadam da cu je ostvariti jer ovakvim tempom i radim, ne samo ja nego svi koji rade, bice psihicki i mentalno Nestabilni jer ne mozemo da priustimo nista porodici koja samo normalne i relne stvari za zivot ocekuju da im bude pruzeno. E sad da budem iskren- Dok se u nasoj zemlji ne poveca Minimalna Cena Rada na 500din i da svi mi imamo primanja mesecna od 1000e, nece niko u Srbiji da zivi lepo. Mislim na Muski deo,jer Zene moraju da odgajaju decu i skoluju a na nama je da im sve obezbedjmo za normalno odrastanje. Tako da Samo vi povecajte Minimalac na 800 ili 1000e i Videcete da ce velika vecina da se vrati i da zivi u Svojoj Prelepoj Zemlji a ne po inostranstvu da juri proklete oare da bi priustio normalan zivot svoje porodice.