Ovaj projekat deo je šireg plana razvoja putne infrastrukture, u okviru kojeg je trenutno u različitim fazama pripreme više od 800 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica širom Srbije.

Vučić: Prvi put smo dobili odgovor "da"

Da je projekat konačno dobio konkretnu podršku i sa rumunske strane, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Vladimirovcu u opštini Alibunar.

Kako je rekao, nakon razgovora sa predsednikom Rumunije prvi put je dobio pozitivan odgovor na pitanje o izgradnji saobraćajne veze između dve zemlje.

"Razgovarao sam sa predsednikom Rumunije i zamolio ga da nam kažu možemo li konačno da uradimo brzu saobraćajnicu. Prvi put u poslednjih 14 godina dobio sam odgovor – da. To je velika vest za Južni Banat i celu Srbiju", rekao je Vučić.

Sličan stav izneo je i pomoćnik direktora Puteva Srbije Miodrag Poledica, koji je istakao da je cilj države da auto-putevima poveže Srbiju sa svim susednim zemljama, uključujući i Rumuniju.

Kako će izgledati auto-put A9?

Budući auto-put nosiće oznaku A9 i biće projektovan za brzinu od 130 kilometara na čas. Trasa od Pančeva do graničnog prelaza Vatin duga je oko 65 kilometara, dok zajedno sa vezama prema glavnim koridorima ukupna dužina iznosi oko 130 kilometara.

Prema idejnom rešenju koje je izradio Saobraćajni institut CIP, razmatraju se dve moguće trase.

Severna varijanta duga je oko 58 kilometara i prolazi između Alibunara i Banatskog Karlovca. Na njoj su planirane petlje Alibunar, Lokve i Vršac, pri čemu bi se priključak za Vršac nalazio severozapadno od grada.

Južna varijanta duga je oko 63 kilometra i uglavnom prati postojeći međunarodni put. Predviđene su petlje kod Vladimirovca, Uljme i Vršca, a priključak bi bio u blizini industrijske zone "Sever", što bi moglo imati poseban značaj za privredu.

Obe trase završavaju se kod budućeg graničnog prelaza Vatin, gde će se ponovo spojiti.

Izgradnja auto-puta planirana je nakon završetka radova na auto-putu Beograd–Zrenjanin.

Južni Banat dobija i moderniju železnicu

Paralelno sa planiranjem auto-puta, pokrenuta je i izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu za modernizaciju i elektrifikaciju železničke pruge Beograd–Vršac–granica sa Rumunijom.

Planirano je da vozovi ovom prugom saobraćaju brzinom do 160 kilometara na čas, čime bi Južni Banat dobio značajno bolje železničke veze uz novu putnu infrastrukturu.

Veza sa obilaznicom oko Beograda

Auto-put A9 biće direktno povezan sa budućim sektorima C i D obilaznice oko Beograda.

Sektor C povezaće Bubanj Potok, Vinču i Pančevo u dužini od oko 31 kilometar. Na ovoj deonici planirana je izgradnja velikog drumsko-železničkog mosta preko Dunava kod Vinče, kao i tunela Bubanj Potok i Leštane.

Sektor D predstavljaće severni deo obilaznice, dug oko 38 kilometara, koji će povezati Pančevo sa Batajnicom. Zahvaljujući toj vezi, vozači iz Vršca prema Novom Sadu više neće morati da prolaze kroz centar Beograda niti preko Pančevačkog mosta.

Rumunija već odmakla sa pripremama

Dok se u Srbiji završava planska dokumentacija, Rumunija je u naprednijoj fazi realizacije svog dela projekta.

Nova deonica auto-puta od Temišvara do granice sa Srbijom duga je gotovo 73 kilometra i podeljena je na dva dela. Ukupna vrednost projekta procenjena je na oko 14 milijardi leja, a finansiranje je obezbeđeno kroz nacionalni Transportni program uz podršku fondova Evropske unije.

Na deonici od Jebela do Moravice, koja vodi direktno ka granici sa Srbijom, već je izabran izvođač radova, kompanija PORR Construct SRL. Rok za projektovanje i izgradnju iznosi četiri godine.

Za preostalu deonicu između Remetea Marea i Jebela trenutno traje izbor izvođača.

Novi granični prelaz po principu "jedan šalter"

Jedan od najvažnijih delova projekta biće izgradnja potpuno novog graničnog prelaza Vatin–Moravica.

Srbija i Rumunija već su usaglasile zajedničko tehničko rešenje za takozvani "One-Stop Shop" sistem kontrole, što znači da će putnici i vozači dokumenta pokazivati samo jednom, na zajedničkom punktu dve države.

Novi terminal biće izgrađen na rumunskoj strani granice, oko 1,5 kilometara od sadašnjeg prelaza, prostiraće se na oko 29 hektara i imaće više od deset ulaznih i izlaznih traka.

Planirani su veliki parking prostori za teretna vozila, objekti za fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu, kao i zajednička zgrada u kojoj će raditi granične policije i carinske službe Srbije i Rumunije.

Cilj je da se značajno smanji vreme čekanja na granici i ubrza promet putnika i robe između dve zemlje.