OTIŠAO U PENZIJU SA SAMO 55 GODINA Duže je uživao nego što je radio, evo kako mu je to uspelo
Moj tast, Frenk Noubl, uspešno se penzionisao sa 55 godina, nakon uspešne karijere u šumarstvu u Australiji.
Danas ima 86 i u penziji je gotovo isto koliko je i radio. Kaže da bi, kada bi mogao da vrati vreme, opet izabrao isti put — da se rano penzioniše.
Nakon razgovora s njim o njegovoj odluci, naučila sam ključne lekcije koje planiram da primenim sada kada imam 40 godina i aktivno razmišljam o penziji.
Jedan od glavnih razloga zašto je Frenku bilo lako da se rano penzioniše jeste to što je pre penzije u potpunosti otplatio svoj dom. Prodao je porodičnu kuću u Tajersu i kupio novu, pristupačniju kuću u mestu Brajt — i to gotovinom, bez potrebe za kreditom.
Moj muž i ja bismo voleli da budemo u istoj situaciji, bez hipoteke, kada se penzionišemo. Imamo dve investicione nekretnine koje još otplaćujemo, a planiramo da jednu ili obe u nekom trenutku prodamo kako bismo mogli da kupimo „kuću iz snova“ bez zaduživanja.
Frenk takođe svoju uspešnu penziju pripisuje i privatnim investicijama pored penzije. Mi smo već počeli da ulažemo u akcije i da reinvestiramo dividende kako bismo stvorili dugoročno bogatstvo.
Moj tast je neverovatno vitalan, i ljudi često ne mogu da poveruju da mu je skoro 90. I dalje ide u teretanu tri puta nedeljno, svakodnevno provodi sate u bašti i sam cepa drva za zimu.
U suštini — stalno je u pokretu. Nedavno sam čitala sjajnu knjigu Ikigai: japanska tajna dugog i srećnog života, u kojoj autori pišu o tome kako voda ostaje čista i korisna dok teče, dok stajaća voda stagnira — i kako je ljudsko telo isto takvo.
Taj opis me odmah podsetio na Frenka. Kako starimo, važno je da se svakog dana krećemo kako bismo telo održali u formi što duže. Planiram da sledim njegov primer — da vežbam i ostanem aktivna, jer će rana penzija biti mnogo prijatnija ako budem u dobrom zdravlju.
Frenk je uživao u baštovanstvu, odlascima u teretanu i igranju golfa. Takođe je mnogo putovao sa mojom taštom — širom Australije i inostranstva.
Kaže da su mu ti hobiji i strasti dali osećaj avanture i svrhe u penziji. To me jako inspiriše, a i srećna sam što je jedna od mojih strasti — pisanje — ujedno i moj posao.
Kada se penzionišem, planiram da nastavim da pišem — možda čak i nekoliko romana. Volim i da putujem, pa se nadam da će i to činiti veliki deo naše penzije, ako nam budžet dozvoli.
Moja deca su mi jako važna, ali i odnos sa mužem je ključan.
Frenk mi je rekao da je od suštinske važnosti imati čvrst odnos sa partnerom ako planirate ranu penziju, jer ćete provoditi mnogo vremena zajedno. On i moja tašta su u braku skoro 60 godina i i dalje gotovo svaki dan provode zajedno.
Volim svog muža i on mi je najbolji prijatelj, ali često se desi da sav svoj fokus i energiju usmerim na naše troje dece. U toj svakodnevici, muž mi je na poslednjem mestu.
Nakon razgovora sa Frenkom, shvatila sam da želim da promenim neke stvari i posvetim više pažnje našem odnosu. Možda da počnemo sa češćim izlascima ili da zajedno osmislimo penzione planove.
Na kraju krajeva, deca će jednog dana odrasti i otići, a ostajemo samo on i ja — zato želim da sačuvamo tu povezanost i bliskost.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
BIZ
Komentari (0)