DOKTOR NESTOROVIĆ OTKRIO SVOJU VELIKU TAJNU: Zbog ovoga sam totalno pukao, život mi se okrenuo naopačke
Foto: Printscreen/instagram

Naučeni smo da je potrebno da radimo mnogo, da zaradimo i da posvetimo pažnju svima i da brinemo o svemu. Brzamo i živimo brzo, a onda se čudimo što nismo ispunjeni.

Doktor Branimir Nestorović otvoreno je govorio o ovoj temi priznavši da je 2000. godine njegov život praktično preko noći postao divan, te je ljudima koji ga prate otkrio kako je moguće da budemo istinski srećni.

"Kad smatram moju situaciju tragično, kažem zamisli da si sirijski građanin u Alepu tokom rata. Navalili su moji fanovi da napišem neku svoju biografiju. Ja sam sve to stavio na papir i ispalo je nekih 50-ak strana sa nekim fotografijama. I, ono što je interesantno, praktično od 2000. godine, kada je moj život krenuo dobro, ja nema šta da napišem. Suštinski, sve ono što je interesantno i ono što te formira su, u stvari, te neke situacije, ne tragedije, već situacije iskušenja. Kad ti život teče monotono, šta tu ima da se dogodi", rekao je Nestorović pa dodao:

"Često citiram Orsona Velsa iz filma “Treći čovek”, koji kaže da se u Italiji bila renesansa, ubijali se, trovali, ratovali, pa su napravili  najveća svetska umetnička dela, a Švajcarska je imala 300 godina mira i napravili su od Švajcarca kukavicu. Izgleda da treba nešto da te žulja, da moraš da imaš neki kamičak, neki motiv da radiš. Ako ti je sve potaman, onda radi princip lenjosti. Kada je sve udobno nemaš potrebu ništa da radiš. U suštini, život su iskušenja". 

Do 2000. godine dr Nestorović pokušavao je da postane sve ono što je danas i nije mu polazilo za rukom, a onda se sve preokrenulo u njegovu korist.

"Moj život se promenio kada sam prestao da tražim. Kada sam se prepustio toku. Verujem da postoji ta neka sudbinska karma, ali suštinski moraš da pratiš taj neki svoj unutrašnji imperativ koji te vodi. Ljudi ne treba da rade stvari koje im nameću drugi. Ja sam kao mlad lekar bio jako ambiciozan. Došao iz provincije, željan uspeha, novca, društvenog prestiža… 

Strašno sam bio ambiciozan i puno sam radio. 1994. i 1995. godine sam pukao totalno. Onda sam odjednom shvatio da je to bezveze. Shvatio sam to kada sam bio loše i kada sam ostao na svojima, sa porodicom i prijateljima koji me vole. Svi ti ljudi koji te kao vole su nestali, jer kad si uspešan i kad imaš ugled, svi te hoće… Od tog trenutka sam ja odučio da radim šta ja mislim da treba. I, interesantno, sve je krenulo da se slaže. Kao kockice. Kao da je neko odozgo rekao: “

Dobro, sad si se opametio, sad ću da ti pomognem da krene u drugom pravcu”. Radio sam kao i do tada ali ništa nisam jurio. Tako i treba u životu. Mlad čovek treba da bude ambiciozan ali da ne preteruje. Ljudima često život prođe u jurenju nečega, a onda kada se osvrnu vide da to što su postigli nije ništa", objasnio je doktor za "Telegraf", pa je otkrio koje je najveće bogatstvo u životu:

"Suštinski, najveće bogatstvo su slobodno vreme prijatelji i drage osobe. To ljudi ne shvataju. Taj mobilni koji je trenutno jako skup, fensi, sledeće godine će biti star. Za pet godina je neupotrebljiv. Materijalne stvari su prolazne. Što kažu moja baka i mama za kuću “čija nije bila, čija biti neće”. To je prolazna stvar nije to suština života. Kada si mlad to ne primećuješ, jer si opsednut drugim stvarima. Hormoni te teraju da budeš brz, sviđa ti se da te svi doživljavaju kao frajera, onda vidiš da je to bezveze jer na prvoj krivini neke krize ljudi otpadaju. Ja sam imao dve, tri takve krize u životu i video sam izbiliza da ti ostane mali broj ljudi.  A ti koji ostanu, njih moraš da čuvaš.

Komentari (0)

Loading