LEDENI TUŠ ZA UKRAJINSKU VOJSKU: Rusija aktivirala novo oružje, moćni S-500!

Izjava je data tokom sastanka Ministarstva odbrane, ali bez preciziranja lokacije raspoređivanja ili dinamike daljeg uvođenja sistema u punom obimu.

Printscreen/MOD Rusija

 

Prema Belousovljevim rečima, S-500 je projektovan za delovanje ne samo protiv klasičnih vazdušnih ciljeva, već i protiv objekata u bliskom svemiru, uključujući hipersonične pretnje i balističke ciljeve na velikim visinama. Time se ruska PVO struktura formalno širi iznad atmosferskog sloja koji su do sada pokrivali sistemi poput S-400, uvodeći novu kategoriju presretanja u zonama koje su do sada bile rezervisane isključivo za strateške protivraketne sisteme.

Ministar odbrane je naglasio da se uvođenje S-500 dešava u trenutku naglog rasta intenziteta napada ukrajinskih bespilotnih letelica. Prema njegovim podacima, broj dronova dugog dometa koji mesečno napadaju rusku teritoriju porastao je sa oko 1.500 na čak 3.700 od početka godine. U tom kontekstu, Belousov je naveo da je ukupna efikasnost ruskog sistema protivvazdušne odbrane u odbijanju napada u proseku oko 97 odsto, što Moskva predstavlja kao potvrdu prilagođavanja novim oblicima ratovanja.

Pored uvođenja S-500, Belousov je ukazao i na paralelnu promenu koncepta teritorijalne protivvazdušne odbrane. Kao odgovor na masovnu upotrebu dronova, Rusija je započela raspoređivanje novog sloja PVO zasnovanog na FPV presretačima, čime se klasični raketni sistemi dopunjuju jeftinijim i fleksibilnijim sredstvima za borbu protiv bespilotnih pretnji. Posebno je istaknuta uloga regionalnih štabova i iskustvo formiranja višeslojne odbrane oko Moskve, koje bi, prema direktivi predsednika Ruske Federacije, trebalo da se proširi na čitavu zemlju u okviru jedinstvenog sistema.

U tom širem kontekstu, S-500 ne predstavlja samo novo oružje, već i signal promene strukture ruske PVO, koja se sada gradi kao kombinacija strateških sistema za visoke i svemirske ciljeve, klasičnih raketnih kompleksa srednjeg dometa i taktičkih sredstava za borbu protiv dronova. Upravo ta višeslojnost, prema ruskoj proceni, treba da odgovori na savremene pretnje koje sve manje dolaze u obliku pojedinačnih skupih platformi, a sve više kroz masovne, rasute i tehnološki heterogene napade.

Zanimljivo je da je vest o stupanju S-500 na borbeno dežurstvo objavljena dan nakon što su pojedini britanski izvori izrazili nezadovoljstvo efikasnošću ruskog sistema PVO u suzbijanju ukrajinskih dron napada. U Moskvi se, međutim, takve kritike očigledno tumače kao dodatni podsticaj za ubrzanu modernizaciju i proširenje protivvazdušne i protivraketne odbrane, sa S-500 kao njenim najvišim, strateškim slojem.

Britanski analitičari: ruska PVO čini ključne ciljeve Ukrajine teško dostižnim

Prema najnovijoj analizi Kraljevskog instituta ujedinjenih službi iz Londona, ruski sistemi protivvazdušne odbrane tokom sukoba su značajno unapređeni u odnosu na početnu fazu sukoba i danas predstavljaju ozbiljnu prepreku za ukrajinske udare na dubinu teritorije Ruske Federacije. U izveštaju se navodi da je veliki broj strateški važnih ciljeva praktično postao nepristupačan, čak i kada se koriste složeni napadi sa velikim brojem bespilotnih letelica i raketa.

Britanski analitičari konstatuju da ukrajinski napadi dronovima na rusku pozadinu uglavnom ne proizvode ozbiljnu ili trajnu štetu. Iako Rusija ima veliki broj objekata raspoređenih na širokom geografskom prostoru, što onemogućava potpunu zaštitu svakog cilja, ukrajinska strana je, kako se navodi, prinuđena da traži slabo branjene tačke i da cilja objekte gde bi i ograničena eksplozija mogla da izazove sekundarne efekte, poput požara ili privremenih zastoja.

Uprkos toj taktici, rezultati ostaju skromni. Autori izveštaja navode da samo mali procenat ukrajinskih bespilotnih letelica zaista dospeva do ciljeva, a da je stvarni efekat još manji i uglavnom lako popravljiv. Procena Instituta iz Londona  je da manje od 10 odsto lansirane municije uopšte uspeva da probije rusku protivvazdušnu odbranu, dok je broj udara sa merljivim operativnim posledicama još niži.

Da bi se uopšte otvorio put ka bolje zaštićenim ciljevima, Ukrajina je, prema analizi, često bila prinuđena da lansira i više od 100 dronova u istom pravcu, sa ciljem iscrpljivanja protivvazdušnih sistema u određenom sektoru. Tek nakon toga pokušavano je korišćenje krstarećih raketa ili većih bespilotnih platformi. Međutim, čak i u tim slučajevima, ruska PVO je često uspevala da zadrži kontrolu nad situacijom.

Posebno se ističe da su i napadi upotrebom zapadnih sistema, poput krstarećih raketa Storm Shadow, sve manje efikasni. Prema procenama britanskih analitičara, Rusija danas presreće više od polovine ovih projektila, čak i kada su deo kombinovanih i pažljivo planiranih plotuna. Kao rezultat toga, ukrajinski resursi se brzo troše, dok se lista ciljeva koji se mogu smatrati realno ugroženim sve više sužava.

"Slabost ruske strane"

Istovremeno, u izveštaju se ukazuje i na potencijalnu slabost ruske strane.

Navodi se da Rusija trenutno troši protivvazdušne rakete brže nego što ih proizvodi, što bi, u slučaju ograničavanja ili ometanja proizvodnje, moglo da poveća ranjivost sistema u srednjoročnom periodu. Autori smatraju da bi upravo na toj tački mogao biti fokus budućih pokušaja pritiska na Rusiju tokom 2026. godine.

Ipak, zaključak britanskog instituta ostaje da u sadašnjim uslovima, ruski sistemi protivvazdušne odbrane predstavljaju jednu od ključnih prednosti Moskve, jer su značajno umanjili domet i efekat ukrajinskih udara, čak i kada se koriste velike količine ljudstva, tehnike i zapadne precizne municije, piše Oružje online.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI