ONA JE NOĆNA MORA ZA ZAPAD Evo šta misli o ekonomskom ratu sa Zapadom

U svom prvom intervjuu od početka Specijalne vojne operacije, Nabiulinova se osvrnula na zapadne sankcije i ekonomsku situaciju u zemlji.

- Živimo pod sankcijama od 2014. i stoga smo uvek razmišljali o riziku da sankcije mogu da se povećaju. Uradili smo dosta posla u tom pogledu i sproveli stres testove sa mnogim finansijskim institucijama. Dakle, kada su velike banke potpale pod sankcije, bile su u velikoj meri spremne za to. Prekid veze sa SVIFT-om predstavlja pretnju od 2014. godine, pa smo napravili sopstveni nacionalni platni sistem. Diverzifikovali smo naše rezerve i povećali udeo rezervi juana i zlata - rekla je Nabiulinova.

Prema njenim rečima, međunarodna plaćanja su najveći problem i još uvek se radi na tome.

- Blokirana i zamrznuta pojedinačna imovina je takođe bolna tema jer su milioni ljudi koji nisu bili sankcionisani završili sa zamrznutom imovinom. I dalje pokušavamo da rešimo ovaj problem zajedno sa vladom. Što se tiče zamrznutih rezervi, mislim da je ovo veoma negativan signal za sve centralne banke jer se time krše osnovni principi bezbednosti. Ali, u tome su nam pomogli promenljivi kurs i valutna ograničenja koja smo usvojili prošlog proleća i koja su bila prilično stroga. Kasnije, kao što se sećate, ova ograničenja su oslabljena. Ovo nam je pomoglo da ublažimo rizike finansijske stabilnosti - navela je Nabiulinova.

Kako je istakla, finansijski sektor bio je prvi na udaru sankcija, ali je Ruska banka uspela da održi finansijsku stabilnost.

Šefica ruske centralne banke naglasila je i da je "nemoguće predvideti politiku sankcija", ali da Banka Rusije svake godine pravi scenarije povećanog pritiska sankcija koje predstavlja vladi.

Definitivno postoji određeni rizik da se pritisak sankcija pojača, rekla je ona i dodala:

- Glavna stvar koju možemo da uradimo da se suprotstavimo ovom riziku jeste da obezbedimo makroekonomsku stabilnost i finansijsku stabilnost. Moramo biti spremni na pojačane sankcije i pritiske. Uspeli smo da odgovorimo na glavne izazove, posebno u finansijskom sektoru, ali čak i u tom sektoru još uvek postoje nerešeni problemi, uključujući i prekogranična plaćanja. Da, lanci platnog prometa se grade i menjaju, ali (prekogranična plaćanja) ostaju problem za mnoga preduzeća. Međutim, prema našim istraživanjima, ovaj problem je postao nešto manje ozbiljan - objasnila je ona.

Kako je navela, poverenje u finansijsko tržište je i dalje izazov zbog blokirane imovine. Za nas je izazov dugoročni novac u privredi, i to ne samo dugoročni krediti već i tržište kapitala i dodala da je cilj razvoja tržišta kapitala veoma ozbiljan.

-  Moraćemo da prevaziđemo određeni gubitak poverenja u finansijsko tržište zbog sankcija. Drugi izazov je održavanje istog tempa razvoja u oblastima inovacija i tehnologije. Naš finansijski sektor prilično je napredan – mnogi ljudi to sada razumeju, upoređujući naš sistem sa sistemom drugih zemalja u smislu načina plaćanja i tako dalje. Da bismo nastavili ovim tokom razvoja, potrebno je da razvijamo inovacije. Štaviše, neka rešenja – ne sva već neka – oslanjala su se na strani tehnološki razvoj. Sada to radimo sami. I, inače, vidimo kako to utiče na dostupnost IT stručnjaka, programera i drugih stručnjaka u svim oblastima. Dakle, biće određenih pitanja, ne možemo reći da smo sve izazove rešili. Međutim, imam prilično pozitivan pogled na razvoj finansijskog sektora i njegovu stabilnost. Verujem da će ostati tehnološki vođen, inovativan i da će moći da zadovolji potrebe i pojedinaca i preduzeća - zaključila je ona.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI