Godina 2025. ostaće upamćena kao jedna od najpotresnijih u savremenoj političkoj istoriji. Dok su pojedini svetski lideri uspevali da konsoliduju vlast i prošire uticaj, veliki broj političkih figura doživeo je dramatičan sunovrat. Izborni porazi, raspadi vlada, gubitak poverenja građana, masovni protesti i otvoreni institucionalni haos ogolili su slabosti političkih sistema širom planete.

Globalni ratovi, dugotrajna inflacija, energetske krize, migracioni pritisci i duboka društvena polarizacija stvorili su uslove u kojima je politička greška skupo plaćana. U takvom ambijentu, 2025. je postala godina političkih žrtava.

U nastavku – lideri koji su ovu godinu završili kao najveći gubitnici svetske politike.

1. Olaf Šolc – kancelar slomljene koalicije

Nemački kancelar Olaf Šolc ušao je u 2025. kao lider najjače evropske ekonomije, ali ju je obeležio kao simbol političke nemoći. Vladajuća koalicija socijaldemokrata, Zelenih i liberala, opterećena dugotrajnim unutrašnjim sukobima, praktično se raspala nakon serije teških regionalnih poraza i istorijskog pada podrške.

Ključni razlozi sloma bili su:

• neuspešna energetska tranzicija,

• rast političkog ekstremizma,

• ekonomsko usporavanje,

• duboke podele oko politike prema Ukrajini.

Nemačka je ušla u ozbiljnu institucionalnu krizu, a Šolc je u političkim analizama označen kao jedan od najvećih gubitnika 2025. godine.

2. Emanuel Makron – predsednik bez stvarne vlasti

Francuski predsednik Emanuel Makron doživeo je jedan od najtežih udaraca u karijeri. Evropski izbori doneli su mu debakl, dok je ekstremna desnica ostvarila istorijski uspeh. Pokušaj da povrati kontrolu raspisivanjem vanrednih izbora samo je dodatno produbio haos.

Makron je izgubio:

• parlamentarnu većinu,

• politički autoritet,

• uticaj unutar Evropske unije.

Francuska je ušla u stanje političke blokade, a Makron u završnicu mandata kao predsednik sa ograničenim manevrskim prostorom.

3. Riši Sunak – kraj jedne političke karijere

Britanski premijer Riši Sunak povukao je potez koji je označio njegov politički kraj. Izbori koje je raspisao završili su se najtežim porazom Konzervativne partije u više od jednog veka.

Rezultat je bio:

• ubedljiva pobeda Laburista,

• istorijski mali broj poslaničkih mandata za konzervativce,

• Sunakovo povlačenje sa čela stranke.

Analitičari su ovaj poraz opisali kao potpuni politički krah.

4. Aleksandar De Kro – ostavka iste večeri

Belgijski premijer Aleksandar De Kro podneo je ostavku odmah nakon izbora, suočen sa katastrofalnim rezultatom svoje stranke. Njegov pad bio je posledica:

• jačanja ekstremne desnice,

• ekonomske stagnacije,

• opšteg nezadovoljstva tradicionalnim partijama.

Poraz je ocenjen kao jedan od najbržih i najtežih u modernoj belgijskoj politici.

5. Volodimir Zelenski – erozija autoriteta

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dalje je centralna figura države u ratu, ali je tokom 2025. ušao u najtežu političku fazu od početka sukoba.

Problemi koji su ga pratili:

• pad poverenja građana,

• tenzije sa vojnim vrhom,

• optužbe za korupciju,

• razočaranje zbog izostanka očekivanih vojnih uspeha.

Zelenski se suočava sa umornim društvom i podeljenom elitom, što ga svrstava među političke gubitnike godine.

6. Havijer Milei – šok bez rezultata

Argentinski predsednik Havijer Milei ušao je u 2025. sa obećanjem radikalnih ekonomskih reformi, ali je njegova politika izazvala masovne proteste i strmoglav pad popularnosti.

Inflacija je ostala visoka, nacionalna valuta nastavila je da slabi, a parlament je blokirao ključne reforme. Njegov brzi pad postao je primer kako politički šok bez društvenog konsenzusa vodi u haos.

7. Benjamin Netanjahu – vlast pod opsadom

Iako je ostao na vlasti, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tokom 2025. trpeo ogroman unutrašnji i međunarodni pritisak.

Razlozi:

• rat u Gazi i humanitarne kritike,

• pogoršani odnosi sa SAD,

• masovni protesti u Izraelu,

• nestabilna koalicija.

Netanjahu politički opstaje, ali uz ozbiljno urušen autoritet.

8. Džastin Trudo – istrošena vlast

Kanadski premijer Džastin Trudo nastavio je silaznu putanju tokom 2025. godine. Rejting njegove vlade dostigao je najniži nivo, dok opozicija jača uoči narednih izbora.

Glavne kritike odnose se na:

• rast troškova života,

• usporavanje ekonomije,

• neuspešne socijalne politike.

Sve češće se ocenjuje da je Trudo politički „potrošen“.

Šta povezuje ove političke padove?

Brzo razočaranje

Građani više ne opraštaju greške i brzo kažnjavaju neuspešne lidere.

Globalni pritisci

Ratovi, inflacija i energetske krize ubrzali su političke lomove.

Radikalni uspon

Polarizacija i jačanje ekstremnih opcija potkopavaju tradicionalne vlasti.