Sve je izvesnije da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da naredi napad na Iran već u sredu, jer se, kako ocenjuju pojedini analitičari, nalazi u situaciji iz koje teško može da se povuče nakon izrečenih pretnji – iako u geopolitici nikada ništa nije potpuno izvesno. Dok svet sa napetošću iščekuje potencijalne udare na iransku energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, stručnjaci upozoravaju na teške posledice koje bi takvi napadi imali po civile i životnu sredinu.

Gađanje ključnih objekata poput elektrana i postrojenja za desalinizaciju vode ne bi pogodilo samo vojne ciljeve, već bi direktno ugrozilo milione ljudi koji zavise od tih sistema za osnovne životne potrebe. Prema analizi Soufan centra, ovakvi sukobi ostavljaju dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva, obrazovanje i životnu sredinu. Primeri ratova u Etiopiji, Sudanu i Ukrajini već su pokazali kako razaranje infrastrukture može da unazadi razvoj čitavih regiona.

Globalna javnost sada s nestrpljenjem iščekuje šta će se dogoditi u sredu u dva sata ujutru. Teheran je već ranije bio pogođen fenomenom „crnih kiša“, koje su se pojavile nakon ograničenih izraelskih napada na naftna postrojenja. Ukoliko bi napadi bili prošireni na širu energetsku infrastrukturu, povećao bi se i intenzitet ovih opasnih padavina, kao i njihovi štetni efekti na zdravlje ljudi i prirodnu sredinu u čitavom regionu.

Predsednica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Mirjana Špoljarić Eger, osudila je „namerne pretnje“ napadima na civilne ciljeve na Bliskom istoku, naglašavajući da rat koji se vodi bez ograničenja nije u skladu sa međunarodnim pravom i da se ne može opravdati. Njena izjava usledila je neposredno pre Trampovih poruka u kojima je naveo da „cela država može biti izbrisana u jednoj noći“, kao i pretnji da će biti uništeni mostovi i elektrane u Iranu. Međutim, Tramp se na te kritike nije osvrnuo, a jedan zvaničnik njegove administracije opisao ga je kao „najkrvožednijeg od svih“, uporedivši ga sa „besnim psom“.

Dana 2. aprila više od stotinu američkih stručnjaka, profesora i praktičara međunarodnog prava sa univerziteta poput Harvarda, Jejla i Stanforda objavilo je otvoreno pismo u kojem izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog potencijalnih kršenja međunarodnog prava i oštre ratne retorike Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. U pismu se navodi da bi kampanja SAD i Izraela mogla predstavljati kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, dok postupci američkih snaga i izjave zvaničnika otvaraju pitanje mogućih ratnih zločina.

Kao primer nedopustivog delovanja, stručnjaci su naveli napad na školu u Iranu u kojem su stradale devojčice, dok su ministra odbrane Pita Hegseta kritikovali zbog toga što je pravila ratovanja nazvao „glupim“ i stavio „smrtonosnost“ ispred zakonitosti. U svom obraćanju, oni su izdvojili četiri ključna problema – odluke o pokretanju rata, način vođenja neprijateljstava i urušavanje sistema zaštite civila.

Iz Bele kuće stigao je odgovor da Tramp zapravo doprinosi bezbednosti regiona, uz odbacivanje upozorenja „takozvanih stručnjaka“.

Portparol Ujedinjenih nacija, Stefan Dižarik, upozorio je da bi pokušaji da se vojno opravdaju napadi na nevojne ciljeve, zbog visokog rizika po civile, mogli takve akcije učiniti nezakonitim. Istovremeno, novinarka Džesi Jeng navodi da su pojedine države, uključujući i neke iz regiona Zaliva, upozorile Trampovu administraciju na opasnost od takvih napada i moguće iranske odmazde.

Iako je na pitanje da li ga brine što bi bombardovanje elektrana i mostova moglo predstavljati ratni zločin Tramp odgovorio sa „Ne, nimalo“, američki mediji prenose da Pentagon sada razmatra ciljeve „dvostruke namene“ – objekte koji služe i civilima i vojsci.

Takvi ciljevi uključuju elektrane koje snabdevaju i stanovništvo i vojsku, što bi, prema tom tumačenju, moglo da opravda njihove napade. Izrael je već odobrio ažurirani spisak takvih energetskih i infrastrukturnih ciljeva.

Takođe se razmatralo i gađanje postrojenja za desalinizaciju vode, uz obrazloženje jednog dela stručnjaka da su i ona legitimna meta jer „vojska pije vodu“. Ukoliko ovakav pristup prevlada, upozorava se na masovno kršenje humanitarnih i ljudskih prava.

Tramp, međutim, ne pokazuje zabrinutost zbog takvih posledica, a u svojim izjavama naglašava da je „ratni zločin omogućiti bolesnoj zemlji, sa poremećenim vođstvom, da poseduje nuklearno oružje“.