Grenlandska ministarka za nezavisnost i spoljne poslove Vivijen Motsfeldt nije mogla da sakrije emocije nakon sastanka sa predstavnicima administracije Donalda Trampa u Beloj kući – pred slušateljima nacionalnog radija KNR bukvalno je briznula u plač.

U uključenju uživo, Motsfeldtova je govorila o snažnom pritisku koji Sjedinjene Američke Države vrše na Grenland i njegovu vladu, ističući da su razgovori sa američkom stranom bili izuzetno teški i emotivno iscrpljujući.

„Poslednjih nekoliko dana je bilo teško. Pripremili smo se, a pritisak je samo porastao“, rekla je Vivijen Motsfeldt, naglašavajući da njeno ministarstvo radi „svim svojim snagama kako bi osiguralo da mi na Grenlandu možemo bezbedno da živimo“.

Ministarka je pojasnila i da Grenland u punoj koordinaciji sa Danskom priprema dalje korake u vezi sa razgovorima u Beloj kući, ali da je postalo jasno koliko su američke ambicije prema ostrvu ozbiljne i uporne.

Sličnu ocenu dala je i danska premijerka Mete Frederiksen, koja je razgovore između danskih i grenlandskih predstavnika sa američkom administracijom opisala kao izuzetno napete i teške. Ona je istakla da formiranje radne grupe ne menja suštinu problema, jer ambicije Vašingtona da „preuzme“ Grenland i dalje postoje.

Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Leke Rasmusen i Vivijen Motsfeldt, sastali su se u sredu, 15. januara, u Beloj kući sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i potpredsednikom Džej Di Vensom. Njihov cilj bio je da ubede Vašington da odustane od teritorijalnih pretenzija prema ostrvu, ali prema izjavama nakon sastanka, američka strana nije promenila svoj stav.

Danski ministar spoljnih poslova viđen je kako nervozno pali cigaretu odmah nakon izlaska iz Bele kuće. Kako je preneo TV2, Rasmusen je brzo krenuo ka automobilu delegacije, izvadio cigaretu i zapalio je, a čak je i Vivijen Motsfeldt ponudio jednu.

Kasnije je Rasmusen izjavio da su razgovori bili „iskreni i konstruktivni“, ali je otvoreno priznao da fundamentalne razlike ostaju.

„I dalje imamo fundamentalne razlike. Nismo uspeli da promenimo stav SAD“, rekao je on, dodajući da su ideje koje podrazumevaju kršenje teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske i prava Grenlanđana na samoopredeljenje „potpuno neprihvatljive“.

„Ideje koje bi predstavljale nepoštovanje teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske i prava Grenlanđana na samoopredeljenje su, naravno, potpuno neprihvatljive“, poručio je Rasmusen.

U međuvremenu, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen saopštio je da će Danska povećati svoje vojno prisustvo na Grenlandu. Ipak, on smatra da je scenario direktnog vojnog preuzimanja ostrva od strane SAD malo verovatan, iako, kako je rekao, takva mogućnost ostaje „vrlo hipotetička“.

Portparol danskog Ministarstva odbrane Tobias Rod Jensen otišao je korak dalje, poručivši da bi danske trupe otvorile vatru u slučaju napada na Grenland, čak i bez čekanja političkih instrukcija.

„Danske vojne jedinice su obavezne da brane dansku teritoriju, uključujući preduzimanje hitnih odbrambenih mera ako je ona izložena oružanom napadu“, rekao je Jensen.

Ubrzo su i druge evropske zemlje signalizirale spremnost da pošalju svoje vojnike na Grenland. Prema pisanju lista Bild, trupe iz Nemačke, Holandije, Kanade, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva i Norveške već su na putu ka ostrvu, dok su prvi vojnici iz Danske i Francuske već stigli.

„Sve se desilo veoma brzo: samo sedam sati nakon neuspešnog završetka samita u Vašingtonu, prve evropske specijalne i izviđačke jedinice iskrcale su se na Grenland tokom noći“, navodi se u tekstu.

Prema agenciji Blumberg, Nemačka će predvoditi evropsku misiju slanja trupa na Grenland. Prva grupa nemačkih vojnika trebalo bi da stigne u okviru izviđačke misije već u četvrtak, 15. januara, sa zadatkom da proceni uslove za eventualnu vojnu podršku Danskoj, posebno u oblasti pomorskog nadzora i bezbednosti regiona.