PUTINOVI "NASLEDNICI" GINULI U UKRAJINI, SAD SPREMAJU PAKAO: Rusima se otvara novi front - i to kod kuće! Jedan potez izazvaće haos, sprema se OPSADNO STANJE

Više anonimnih izvora iz Kremlja otkrilo je da se ruski lider Vladimir Putin sprema da vrati svoju vojsku osuđenika regrutovanih iz zatvora i izolovanih kaznenih kolonija, što bi, kako se plaši, moglo biti veoma neprijatno, izveštava ABC Australia, pozivajući se na Rojters.

Regrutovanje osuđenika počelo je sredinom 2022. godine, a ubicama, silovateljima i drugim okorelim kriminalcima je prvobitno ponuđena amnestija nakon šest meseci službe na bojištima u Ukrajini.

Ali do 2023. godine, Ministarstvo odbrane je promenilo pravila tako da bi zatvorenici nastavili da se bore dok se rat ne završi. 

Sada su izvori rekli Rojtersu da ruski lider veruje da bi vraćanje vojske odjednom nosilo rizik od ozbiljne destabilizacije ruskog društva. To je nešto što želi da se pažljivo upravlja, rekli su izvori.

Zločini koje su počinili uslovno otpušteni vojnici već su imali ozbiljan uticaj na Rusiju, kaže kremljolog Mark Galeoti, autor nekoliko knjiga o Rusiji i Vladimiru Putinu.

U izveštaju o problemima Moskve sa demobilizacijom, Galeoti kaže da Rusija mora da se pripremi za "povratak u društvo često veoma oštećenih i opasnih pojedinaca".

Vojnici koji se vraćaju već su ubili 242 osobe.

Jedna takva priča je ona o izvesnom Azamatu Iskalijevu, čijih šest meseci na bojnom polju nije umanjilo njegovu želju za nasilnim zločinima nad ženama. Tridesetsedmogodišnjak je osuđen na devet godina zatvora nakon što je nožem ubio svoju ženu u automobilu leta 2021. godine jer je želela razvod.

Nakon što je odslužio manje od trećine kazne, Rusija ga je pustila na slobodu i pomilovala u zamenu za službu u Ukrajini. Ali ubrzo nakon povratka u civilni život, u oktobru 2024. godine, nožem je izbo svoju bivšu devojku više od 60 puta u radionici u kojoj je radila nakon što ga je odbila. Osuđen je na više od 19 godina zatvora zbog ovog zločina, prema sudskim zapisima u gradu Saratovu.

Ovaj slučaj je samo jedan šokantan primer društvenih problema koji bi mogli da zadese Rusiju dok se hiljade zatvorenika koji su postali vojnici vraćaju kući nakon što se rat konačno završi.

Nezavisni ruski medij Verstka je izvestio da je do oktobra 2024. godine skoro 500 civila ubijeno od strane vojnika koji su se vraćali iz borbi u Ukrajini. U izveštaju, pozivajući se na ruske sudske zapise, navodi se da je najmanje 242 osobe ubijeno, a još 227 teško povređeno.

Bivši osuđenici su činili ove zločine češće od ostalog vojnog osoblja, a žene su bile nesrazmerna meta ovog nasilja, izvestio je Verstka, koji je proglašen stranom agencijom u Rusiji, a čiji je izdavač sedište u Pragu.

Promena pravila

Rusija je regrutovala između 140.000 i 180.000 zatvorenika za borbu u ratu u Ukrajini do novembra 2024. godine, objavila je ukrajinska Služba za spoljne obaveštajne poslove (SZRU) u januaru. Informacije o regrutima od tada nisu dostupne. Vladimir Putin je rekao da skoro 700.000 vojnika i dalje bori u Ukrajini.

Moskva je prvo regrutovala zatvorenike preko plaćeničke vojske pokojnog Jevgenija Prigožina, Vagnerove grupe, koja je takođe regrutovala osuđenike u zatvorima, a zatim je ovaj posao obavljan direktno pod ruskim Ministarstvom odbrane.

Početni predlog sporazuma bio je jednostavan - preživite šest meseci borbi na frontu i dobijete pomilovanje. Nakon odluke o promeni obrasca, Rusija je donela pravilo da osuđenici mogu biti pušteni na uslovnu slobodu, što znači da ako ponovo počine krivično delo, moraju da odsluže kaznu koja im je izrečena.

Generalno, osuđeni vojnici su pušteni iz borbe zbog teških povreda, izuzetne hrabrosti ili, ponekad, podmićivanja, rekao je Galeoti. Ali osuđenici koji se i dalje bore u Ukrajini biće vraćeni među ljude ako i kada se rat završi.

Kremlj svestan problema

Izvor blizak Kremlju rekao je da se vlada plaši efekta koji bi masovni povratak veterana mogao imati na strogo kontrolisani politički sistem. Jedna od osoba upoznatih sa situacijom rekla je da, na Putinov zahtev, Kremlj već radi na upravljanju potencijalnim problemima kroz niz politika, programa i imenovanja.

Filip Slaveski, viši predavač ruske/sovjetske istorije na Australijskom nacionalnom univerzitetu, usmerava svoja razmišljanja na masovne sukobe i njihove posledice. On veruje da bi povratak ratnih osuđenika u društvo "mogao biti problem" za Rusiju, ali misli da je to verovatno manja briga za Putina.

- Ne mislim da je to glavna briga ruske vlade i ne mislim da su posebno zabrinuti zbog toga - rekao je Slaveski.

Ruski lider visoko ceni svoju vojsku i vojnike. U februaru 2024. godine rekao je da su "oni koji služe Rusiji vredni radnici i vojnici, pouzdani ljudi koji su dokazali svoju lojalnost Rusiji kroz dela", dodajući da su njegovi vojnici deo "prave elite".

Takođe se lično angažovao u elitnom programu obuke državnih službenika pod nazivom "Vreme heroja" kako bi ih pripremio za civilno vođstvo. Na sastanku u Kremlju u junu, Putin je objasnio razloge koji stoje iza plana, koji je opisao kao svoje "duboko uverenje".

- Ljudi koji su doneli svesnu odluku da služe domovini i time postignu lični uspeh trebalo bi postepeno da zauzmu određene pozicije - rekao je.

Podsetimo se da je ruski lider rekao da sledeća generacija političkog rukovodstva zemlje mora biti sastavljena od veterana rata u Ukrajini.

- Takve ljude treba unaprediti na vodeće pozicije. Oni će biti naši naslednici. To je nešto o čemu moramo da razmislimo. I hvala vam što ste predložili takve ljude - dodao je.

"To nije samo ruski problem" 

Filip Slaveski kaže da "duboki društveni problemi već postoje" u Rusiji i da bi povratak vojnika mogao da doprinese njima.

- Nije da je izloženost vojnoj stvarnosti ili traumi preduslov za izazivanje značajnih društvenih sukoba po njihovom povratku - objasnio je. Postoji i istorija vezana za ovaj problem. Kraj rata u Avganistanu 1989. godine poklopio se sa raspadom Sovjetskog Saveza, a povratak vojnika koji su patili od trauma i posleratnih problema stvorio je krizu moći i bezbednosti.

Međutim, Slaveski ističe da su politički sistem i sprovođenje zakona danas u Rusiji jači, što znači da je zemlja bolje prilagođena da se nosi sa povratkom pogođenih vojnika. On takođe napominje da su obe strane u ratu vršile regrutovanje osuđenika.

"Ne mislim da je ovo samo specifično ruski problem", istakao je.

- Regrutovanje zatvorenika za vojnu službu je široko rasprostranjena stvar i Ukrajinci su je prihvatali - rekao je Slaveski.

Međutim, u Ukrajini su regrutovani osuđenici koji su služili manje kazne za lakša krivična dela, što je suprotno ruskom principu "jednako za sve".

Što se tiče pitanja povratka vojnika i kraja rata i u Rusiji i u Ukrajini, Slaveski je zabrinut zbog dugoročnih efekata koje će to imati na društvo.

- Kakve su dugoročne implikacije za ljude, ne samo vojnike, već i civile koji su izloženi bombardovanjima i sličnim traumama... Kakav uticaj sve ovo ima na osnovnu društvenu interakciju - zapitao se Slaveski.

(Alo.rs/Jutarnji list)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI