PRVA LINIJA ODBRANE: Šta ću kada ne budemo vlast?
Vladimir Đukanović - Privatna arhiva

Najpre, takvo pitanje postavljaju u svakom pogledu inferiorni likovi. Hrabrosti imaju koliko u mošnicama ima kostiju. Što bi naš narod rekao, ljudi zečijeg srca. Da vas sretnu na ulici, ne bi smeli u oči da vas pogledaju, pa svoju „hrabrost” ispoljavaju tako što laju preko Tvitera. No, na njihovu hrabrost svakako nisam nikada ni računao. Ono što mene dodatno raduje je njihova nemoć u političkom dijalogu. Uglavnom su to ljudi koji nemaju ama baš nikakvu argumentaciju i usled toga u sebi razvijaju mržnju koja će ih pojesti. Takvi kakvi su samo sebi mogu da naštete. Donekle i društvu, jer svaki dan hrane sopstvene frustracije i počinju da budu nepodnošljivi za okolinu. Svi im smetaju, svi su im neprijatelji, svako radi protiv njih, društvo ih ne razume, smatraju da su stalno u vrtlogu neke zavere koja je usmerena prema njima. Sebe dovedu u tu fazu da je s njima nemoguće racionalno razgovarati i šta god im se predloži, oni dodatno smatraju da im se zapravo podsmevaš pa te još više mrze.

Elem, moram da ih razočaram. Gotovo dve trećine svog političkog aktivizma bio sam u opoziciji. Donekle se i danas osećam kao da sam u opoziciji, ali to je već neka druga tema. Vrlo prosto odgovor im dajem na njihovo „junačko” pitanje - biću opet opozicija. Ne berite brigu, biću u Srbiji jer bi mi bilo ispod nivoa da se od vas takvih nesrećnika negde sklanjam. Meni će biti čast da vam se na svakom mestu suprotstavim, baš kao što sam to oduvek i činio. No, vi ćete na taj momenat, takvi kakvi ste, još dugo da pričekate. Pre svega jer vas ljudi gledaju kao na gomilu šizofrenika i niko nije lud da vas zaokruži na izborima, taman i da su Vučić i SNS nešto najgore na svetu. Ljudi kada vide vas, vaše pretnje i mržnju koju ispoljavate, odmah su sigurni da je glas za vas zapravo glas za sukobljenu Srbiju. Sreća po Srpsku naprednu stranku što ste vi takvi kakvi ste, jer ne daj bože da vas povede neko pametan.

Još nešto rođaci - nemojte da pretite, jer smešno delujete. Većina vas se plaši sama u mračnoj sobi da zaspi, tako da su vaše pretnje šala i komika. Uostalom, dobro znate da se ja slobodno šetam, sam vozim, sam hodam po gradu, živim normalan život, pa eto pozivam vas da vaše pretnje i vaše junaštvo ispoljite tako što će neko od vas da mi priđe na ulici i sve ono što istrese na društvenim mrežama u lice da mi kaže. Za razliku od vas koji se senke svoje plašite, ja smem da dođem i među vas. Na vaše tribine, na vaše skupove, na vaše medije. Uvek ću to činiti, jer hoću da razgovaram ma koliko da me mrzite. Ne plašim vas se, naprotiv, vi ste mi inspiracija. Znači, veliki mangupi s Tvitera, svi vi koji ćete da me vešate, jurite lasom, koji ćete da me prebijate, jurite po ulici, svi vi koji planirate da mi pobijete porodicu, da mi mučite ženu i decu, izvolite, gospodo, izazivam vas da to probate da učinite svaki put kada me vidite na ulici. Nemojte negde iz sigurne daljine da mi psujete majku kao pudlice, već se okuražite i priđite to sve u oči da mi kažete. Možete i kada budem dolazio među vas na vaše skupove. Kada ne budemo više vlast, meni će biti još draže da se tada suočimo i to vam je odgovor šta ću tada da radim.

Vi ste sjajan primer narodne poslovice da pas koji laje ne ujeda. Znam da ste uvek manji od makovog zrna i da ste hrabri samo iza lažnih profila i kada ste u čoporu. Zato vas lepo molim da se unormalite i da razgovarate, jer vam pretnje stoje kao piletu sise.

Svako dobro od Gospoda!

Komentari (0)

Loading