Intervju predsednika Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića za hrvatski Večernji list još jednom je pokazao da predstavnici opozicije i studenti blokaderi sve češće svoje političke poruke šalju upravo preko medija u Hrvatskoj, gde dobijaju prostor kakav im, po svemu sudeći, najviše prija.

Dok se Srbija suočava sa političkim tenzijama i pokušajima destabilizacije, hrvatski mediji gotovo po pravilu pružaju prostor onima koji najžešće napadaju vlast u Beogradu. Tako je i Grbović u razgovoru za zagrebački list izneo niz kritika na račun predsednika Aleksandra Vučića, policije, odnosa Srbije prema regionu, ali i ponovio da budućnost zemlje vidi isključivo u Evropskoj uniji.

Poručio je da se građani više plaše policije nego kriminalaca, ocenio da se Srbija nalazi u najgoroj poziciji na evropskom putu i založio se za formiranje širokog proevropskog fronta.

1

Govoreći o studentskim protestima i Memorandumu o Kosovu, Grbović se kritički osvrnuo na stavove vlasti, ali i odbacio optužbe da Hrvatska ima bilo kakvu ulogu u događajima u Srbiji.

Međutim, mnogima nije promaklo da upravo hrvatski mediji redovno i bez izuzetka pružaju prostor političarima i grupama koje najglasnije napadaju Srbiju i njeno rukovodstvo. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je slučajnost to što se gotovo svaki opozicioni lider ili predstavnik studenata blokadera pre ili kasnije pojavi upravo na stranicama hrvatskih medija.

Politički analitičari godinama ukazuju da Zagreb sa velikom pažnjom prati unutrašnja dešavanja u Srbiji, dok pojedini smatraju da nije slučajno što mediji u Hrvatskoj gotovo po pravilu afirmativno predstavljaju one političke aktere koji zagovaraju promenu vlasti u Beogradu.

Grbović je u intervjuu poručio da Srbija ne treba da postane ni „kineska provincija“ niti „američka savezna država“, već punopravna članica Evropske unije. Istovremeno je kritikovao odnos Beograda prema Crnoj Gori i odbacio tvrdnje vlasti o pokušajima obojene revolucije.

Njegov nastup u hrvatskom listu izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su pojedini komentarisali da je postalo pravilo da predstavnici opozicije i studenti blokaderi najpre traže podršku i medijski prostor upravo u „lijepoj njihovoj“.