SARADNJA SRBIJE I SAD KLJUČNA ZA ENERGETSKU STABILNOST Potpisivanjem sporazuma o partnerstvu, Srbija poslala jasnu poruku!

Šutanovac je istakao da je potpisivanjem Sporazuma o strateškom partnerstvu sa SAD, Srbija poslala jasnu poruku o svojoj nameri da gradi raznovrstan, otporan i modernizovan energetski sistem uz ocenu da taj sporazum ne predstavlja samo politički signal, već osnovu za konkretnu saradnju u oblastima kao što su obnovljivi izvori, napredne tehnologije, skladištenje energije i kritične sirovine.

''U težnji ka energetskoj osamostaljenosti i smanjenju zavisnosti od ograničenog broja spoljnih izvora, Srbija se sve više oslanja na diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom, ubrzano razvijajući i obnovljive i gasne projekte, ali i unapređujući energetsku efikasnost i digitalnu infrastrukturu'', naveo  je Šutanovac u atutorskom tekstu za ''Politiku''.

Istakao je da je u savremenom svetu energija postala mnogo više od tehničkog resursa - ona je temelj ekonomskog razvoja, oslonac tehnološkog napretka i, sve češće, pitanje nacionalne bezbednosti i dodao da je novi status energije kao strateškog resursa bio u fokusu nedavno održanog foruma „Global Energy" Atlantskog saveta u Vašingtonu, koji je okupio ključne aktere iz oblasti politike, industrije i nauke. 

''Ključna poruka foruma bila je jasna: bez dostupne, stabilne i čiste energije savremeno društvo ne može da odgovori na izazove koji dolaze iz digitalne, klimatske i geopolitičke sfere'', naveo je Šutanovac.

Ukazao je da rast globalne potrošnje energije u poslednje tri decenije prelazi 60 odsto i da se očekuje da će do 2050. godine potrebe porasti za još najmanje trećinu, kao i da je taj rast podstaknut ne samo porastom stanovništva i urbanizacijom već i širenjem digitalnih tehnologija.

''U tom kontekstu, kako je istaknuto u Vašingtonu, pitanje tehnološke konkurentnosti postaje istovremeno i energetsko pitanje. Dok razvijene zemlje pokušavaju da unaprede energetsku efikasnost, mnoge ekonomije u razvoju i dalje zavise od fosilnih goriva. Istovremeno, zastarela elektroenergetska infrastruktura u mnogim delovima sveta predstavlja realnu prepreku daljoj tranziciji'', naveo je Šutanovac.

Dodao je da je na forumu iznet podatak da više od 2.600 gigavata planiranih kapaciteta čeka da bude priključeno na mrežu i da razlog čekanja nisu tehnička ograničenja, već regulatorni zastoji i dugotrajne procedure koje ne prate brzinu inovacija.

Kako je naveo, u tom kontekstu, obnovljivi izvori energije više nisu samo klimatska potreba - oni postaju oslonac energetske stabilnosti, a hidroenergija je istaknuta kao stub koji omogućava balansiranje mreže i daje sigurnost u momentima kad solarna i vetroenergija ne mogu da obezbede kontinuitet. 
Šutanovac je naveo da solarna energija, danas najbrže rastući energetski izvor u svetu, sve više postaje ekonomski konkurentna i pristupačna, kao i da se njena puna vrednost ostvaruje tek kad je podržana naprednim sistemima za skladištenje energije.

''Vetroenergija, posebno u brdsko-planinskim oblastima, pokazuje izuzetan potencijal, a primeri iz jugoistočne Evrope, uključujući vetroparkove u Srbiji, ukazuju da postoji čvrsta osnova za regionalni iskorak'', naveo je Šutanovac.
Dodao je da se sve više ponovo razmatra i uloga nuklearne energije kao izvora koji obezbeđuje visoku stabilnost i niske emisije, kao i da se nuklearna energija sve češće prepoznaje kao neophodan deo energetskog sistema koji može da obezbedi bazno opterećenje u mreži zasnovanoj na promenljivim obnovljivim izvorima. 

Šutanovac je naveo da prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, više od 30 zemalja aktivno radi na razvoju ili proširenju svojih nuklearnih kapaciteta kao dela strategije dekarbonizacije.

Ukazao je da kritični materijali, poput bakra, nikla i litijuma, čine nevidljivu, ali ključnu komponentu svake energetske tranzicije, kao i da se litijum sve više prepoznaje kao strateški resurs bez kojeg energetska tranzicija ostaje nekompletna.

''Ključ leži u pametnoj eksploataciji i ravnoteži između ekonomskih koristi i očuvanja životne sredine. Regionalni primeri, takođe, pružaju ohrabrujuće signale. U Srbiji, solarni park u Dolovu i vetropark 'Čibuk 1' već doprinose stabilnosti mreže i smanjenju emisija. Planovi za RHE 'Đerdap 3' ponovo su aktivirani u saradnji s međunarodnim partnerima, što bi, ukoliko bude realizovano, predstavljalo jedan od najvećih projekata hidroenergetike u jugoistočnoj Evropi'', naveo je Šutanovac.

Dodao je da je sve izraženiji interes globalnih investitora za izgradnju kapaciteta za skladištenje energije u Srbiji, uključujući i razvoj baterijskih sistema velikog kapaciteta.

Šutanovac je ocenio da zaključci sa foruma u Vašingtonu ne ostavljaju mnogo prostora za pasivnost i da energetska budućnost više nije stvar izbora, već nužnosti.

''Ključni elementi uspeha - stabilni izvori, pametna mreža, skladištenje, materijali i digitalna efikasnost - moraju biti povezani u celovit, integrisan sistem. Za skeptike, najubedljiviji argumenti ne leže u političkim parolama, već u činjenicama: svet u kojem tehnologija ubrzano raste mora imati energiju koja to može da isprati. A ta energija mora biti čista, pouzdana i njome treba racionalno upravljati'', zaključio je Šutanovac.
 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI