NE NASEDAJTE NA PRIČE LAŽNIH PSIHOLOGA Stručnjaci objasnili kako ih prepoznati, ali i koliko se čeka na termin
Shutterstock

Ne, nisu Srbi naprasno poludeli, već se promenio pogled na odlazak kod psihologa ili psihijatra i to više ne predstavlja, kao doskora, stvar koje se treba stideti i ćutati o njoj. Na neki način, ovo je sada postalo i moda.

SVE VIŠE PAROVA

Kod privatnih terapeuta koji su najviše na glasu seansa od 45 minuta košta i do 100 evra. A slobodnih termina nema mesecima unapred.

Vlasnik jedne privatne ordinacije koja zapošljava dva psihoterapeuta za Alo! objašnjava da se broj pacijenata koji dolaze po psihološku pomoć utrostručio u poslednjih pet godina.

- Ono što primećujem jeste da se najviše povećao broj parova koji dolaze na bračnu terapiju. Uglavnom to rade na inicijativu ženskog partnera. Takva terapija kod nas traje najmanje godinu dana, mada ima onih kod kojih je to i duže. Dolazi se jednom ili dvaput sedmično, na po 45 ili 90 minuta. Tokom trajanja bračne terapije savetujemo oba supružnika da, ako su u mogućnosti, i individualno rade na sebi uz pomoć stručnjaka - kaže naš sagovornik.

Osim činjenice da više niko ne stigmatizuje one koji idu kod psihoterapeuta, broj ljudi koji traže stručnu pomoć porastao je i zbog pandemije koronavirusa. Strah od bolesti i umiranja, ali i zabrana kretanja, obaveza nošenja maski i smanjeni kontakti među ljudima doprineli su da mnogi osete psihičke tegobe. Kod nekih su se ispoljili depresija, anksioznost, strah od smrti koji ne može da se kontroliše... 

NEKI SE ADAPTIRALI

Situacija s kovidom i izolacija doveli su do problema socijalne fobije i anksioznosti, potvrđuje za Alo! psiholog Milica Milkić.

Cene psihoterapije

psiholog  10-50 evra 45 minuta

psihijatar 30-120 evra 45 minuta

* Plaća se najčešće po terminu, da li ste sami ili je bračna terapija u pitanju, ne utiče puno na cenu. Na cenu, međutim, utiče da li je u pitanju psiholog ili psihijatar, kao i da li je terapeut na edukaciji ili već ima sertifikat

** Važno je znati i da psihijatri i psiholozi nisu po definiciji psihoterapeuti, već je za psihoterapiju potrebna dodatna višegodišnja edukacija koja se savlađuje naknadno

- Čim je prestala izolacija i kad su ljudi počeli malo slobodnije da žive, istog momenta su i meni i kolegama počeli da zvone telefoni. Ljudi su zaboravili kako je to biti u kontaktu s drugima. Kod mene konkretno najviše se javljaju tinejdžeri, ali i kod starijih je to najčešći uzrok - ističe naša sagovornica.

I direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić rekla je da su na početku korona krize kod ljudi brojčano najviše zapažali anksioznost, poremećaj spavanja, razdražljivost i neke simptome depresije, ali da je vremenom došlo do adaptacije.

- Sada se većina stanovništva adaptirala, a oni koji nisu uspeli da mobilišu svoje zdrave snage imaju i neke simptome - rekla je ona.

NEMOJTE NASEDATI!

Lajfkouč je osoba čije osnovno obrazovanje može biti bilo kog profila, od srednje škole do bilo kog fakulteta, sa završenim kursom za lajfkouča. Postoje i kursevi koji traju svega jedan mesec, pa je jasno da lajfkoučima ne treba prepuštati brigu o mentalnom zdravlju, na šta posebno upozoravaju stručnjaci.

POZNATI NA KAUČU

Nada Šargin, glumica

Alo

 

Psiholog me je suočio s problemom kog nisam bila svesna. Kada mi je rekao o čemu je reč, o kojim strahovima, odmah mi je postalo jasno da je to to, i prihvatila sam njegovo mišljenje. Odlazak kod psihologa posebno bih preporučila onima koji treba da postanu roditelji. Zbog dece, pre svega, da bi ona bila bolja, jer klinci sve upijaju od nas.

Nataša Bekvalac, pevačica

Alo

 

Hipersenzitivna sam, pa sam potražila pomoć psihoterapeuta da ne bih bila trajno emotivno oštećena. Mesecima sam spavala samo po dva-tri sata, plašila sam se da zaspim, jer sam imala košmare, budila sam se u znoju, iscrpljena.

Goca Tržan, pevačica

FOTO: Alo Nenad Vujanović

 

Muž i ja idemo zajedno i odvojeno. Niko od nas nije lud, treba nam objektivna osoba da nas usmeri. Nemam problem da priznam da idem kod psihijatra i to treba da radi svako ko ima neku dilemu. Stručna lica postoje da bi nas upoznala s nama samima i dovela do rešenja. Bilo da imam poslovni ili ljubavni problem, odlazak kod psihijatra smatram dobrim korakom ka rešavanju toga.

Suzana Mančić, voditeljka

Alo

 

Odlazila sam kod psihologa da mi neko ko je potpuno neutralan pomogne da dođem do odgovora na neka pitanja, to bih svima preporučila. Pomogao mi je da uvidim i neke svoje greške, da ne krivim uvek druge.

Nataša Ninković, glumica

Alo

 

Istina je da sam jako strastvena, ali to nije uvek dobro. To te troši. Išla sam kod psihologa da naučim kako da sve isto radim, ali da to bude lakše, jer je kod mene sve život i smrt. Šta god da uzmem, ja to do kraja guram, pa tako i s negativnim stvarima po mene, kao što su recimo cigarete. Ništa ne znam pomalo, nego svuda idem do kraja. Imam zavisničku prirodu.

Marija Kilibarda, voditeljka

Alo

 

Terapije su mi pomogle da ostanem na nogama. Koliko god teško bilo, naučila sam važnu lekciju, a to je da ne bežim od tuge. Potpuno je legitimno da sediš dva dana kod kuće i da plačeš. A onda se izdigneš i kažeš - čekaj, ja ovo moram da rešim. Život je rolerkoster, ne možemo uvek da budemo gore.

Andelka Prpić, glumica

Alo

 

Vaspitani smo u tom duhu da mislimo da je bes ako se ide kod stručnjaka. Ali ne, to je nasušna potreba. Da se malo pročešljaš, usmeriš, da proveriš sebe. I onda sam shvatila da nema potrebe čekati da se veliki problem desi. Naprotiv, još je bolje otići dok niste u velikom problemu ili da možda toga niste ni svesni. Ja to upražnjavam godinama. Ranije je to bilo jednom, dvaput nedeljno, sada jednom u dve-tri nedelje. To je mentalna higijena koja je svima neophodna.

Komentari (0)

Loading