DOKTORKA O SLUČAJU GUBE KOJA TRESE REGION "Čovek na pregledu treba da se SKINE, da mu se vidi koža..."

Dok retke zarazne bolesti poput lepre, u narodu poznatija kao guba, i dalje izazivaju medijsku pažnju, stručnjaci upozoravaju da stvarni rizik nije u senzacionalnim slučajevima već u neprepoznatim infekcijama koje mogu biti prisutne kod stranih radnika.

Prof. dr. Eleonora Gvozdenović, infektolog, ističe da su oblici lepre iliti gube danas drugačiji i teže uočljivi, često maskirani kao dugotrajni kožni ekcemi, te da je ključno da lekari opšte prakse budu osposobljeni za njihovo prepoznavanje.

Stručnjaci upozoravaju na prisustvo drugih infekcija, poput B i C hepatitisa ili čak kuge, koje se mogu pojaviti bez očiglednih simptoma, a pravilno zdravstveno opismenjavanje i kontrola primarne zdravstvene zaštite ključni su za sprečavanje širenja i pravovremeno lečenje.

Lepra je danas kao ekcem

Prof. dr. Eleonora Gvozdenović, infektolog, objašnjava da je lepra danas drugačija nego pre.

- Postoje različiti oblici lepre i nije to baš da nije kao što je bilo ranije, nego jednostavno se sada oboleva, najčešće od tog nekog kožnog oblika lepre, koji se vidi kao neki ekcem koji je dugotrajan, koji je rezistentan na terapiju i onda se u nekom momentu posumnja.

Ona naglašava da bi lekari opšte prakse trebalo da budu bolje obučeni za prepoznavanje ovakvih bolesti i da je za strane radnike neophodno organizovati specijalizovane kurseve:

"Ovo je nešto čime više treba da se bave lekari opšte prakse, koji bi trebalo da znaju kako da pregledaju pacijente - strane radnike i da za njih treba da se prave kursevi, kako će oni biti u stanju da prepoznaju neke bolesti.

"Čovek treba da se skine"

S obzirom na činjenicu da više od 50% slučajeva lepre u svetu dolazi iz Indije, postavlja se pitanje preventivnog testiranja za strane radnike iz tog dela sveta. Prof. Gvozdenović ističe da je ključan kompletan fizički pregled:

"Treba da se pregleda taj čovek, treba da se skine, treba da mu se vidi koža, treba da mu se poslušaju pluća. Ima raznih bolesti, znate, koje mi nemamo ovde, koje ne vidimo, koje smo možda videli nekada ranije".

Ona dodaje da, iako postoje brojna istraživanja i stručnjaci koji prate lepru u svetu, problem je i u neprepoznavanju drugih bolesti koje nisu uobičajene u našoj sredini.

- Postoji i kuga, koju mi isto tako ne znamo. Jednostavno, postoji kuga u Americi i zna se da je svake godine po izraženom broju pacijenata to bilo od kuge tamo. Imamo razne bolesti koje ne prepoznajemo, koje ne možemo prepoznati jer nemamo iskustvo sa njima - ističe doktorka.

Ključni izazovi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Najveći problem, kako objašnjava prof. Gvozdenović, je što bilo koji pacijenti, a posebno strani radnici, kada govorimo u ovom kontekstu otkrivanja bolesti koje nisu uobičajene za ovo podneblje, nisu nikada temeljno fizički pregledani.

- Pacijenti se ne skidaju. Možda neko kašlje, pa gledate samo zašto kašlje i pregledate u tom pravcu. A jednostavno nemate ideju, nemate informaciju da može da bude neka vrsta infekcije. Pacijenti vam prećute veliki deo informacije.

Zbog toga, postavljanje pravih pitanja postaje ključno.

Ko je odgovoran za kontrolu zdravstvenog stanja stranih radnika

Dok su hrvatski mediji preksinoć postavljali pitanje ministarkama zdravlja o kontroli stranih radnika, prof. Gvozdenović naglašava da to nije primarna nadležnost Ministarstva.

- To je posao primarne medicinske zaštite, jer oni treba da prođu kroz ruke lekara primarne medicinske zaštite i ti lekari treba da ih pregledaju. Ti lekari treba da naprave novi karton. Nema šta oni meni da dolaze sa kartonom i da u tom kartonu piše nešto što ja ne umem da pročitam. Svi oni koji dolaze imaju zdravstvenu zaštitu, za sve njih je poslodavac plaća zdravstvenu zaštitu, prema tome oni moraju da imaju kartone isto kao što mi imamo naše kartone.

Svest o bolestima koje nisu česte

Na pitanje da li postoji razlog za paniku zbog pojave lepre kod radnika u Hrvatskoj, infektolog ističe razliku između medicinskog i epidemiološkog pristupa.

- Sa zdravstvene strane je to tačno, ali to nije tačno sa epidemiološke strane. Mi ipak moramo da znamo šta nam je ušlo u zemlju, mi moramo da znamo da lečimo te ljude. Što vam pomenuh malo pre, taj B i C hepatitis. Znate, B i C hepatitis nisu zarazni u jednom respiratornom kontaktu kao što mi sad razgovaramo, ali oni su zarazni u seksualnom kontaktu. Prema tome, mora se znati da li su ti ljudi koji su ušli inficirani virusima B i C hepatitisa i ti ljudi treba nekako da uđu u zdravstveni sistem da se leče.

Ona zaključuje da je neophodno zdravstveno opismenjavanje, kako za lekare, tako i za same radnike.

Blic

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI