"NIJE MI JASNO" Austrijski naučnik objavio je običnu mapu, ceo islamski svet momentalno je pobesneo!
Printscreen

Krajem maja ministarka Austrije za pitanja integracije Suzana Rab predstavila je interaktivnu „kartu islama“ koja šematski prikazuje nazive i lokacije džamija, kao i udruženja i zvaničnika koji su povezani sa njima. Projekat, koji je objavio Institut islamskih bogoslovskih istraživanja i islamskog verskog obrazovanja Univerziteta u Beču,  kritikovan je i proglašen kao diskriminišući, a pokrenuo je žustre diskusije u prestonici Austrije.

„Kritika je bila uobičajena pojava. Kritika nas prati od momenta pokretanja našeg istraživanja.... Kritike, pretnje i uvrede prate naš rad kao nešto što se podrazumeva. Ali to je burna reakcija iz celog sveta – iz Pakistana, Turske, Indije, Indonezije. To nisam očekivao, jer je sajt već bio poznat. Zašto se podigla takva prašina oko sajta koji postoji od 2012. godine, naravno, nije jasno“, ističe Aslan.

Kako kaže, potpuno je moguće da politika instrumentalizuje naučni proizvod.

„To ne možemo da isključimo. Takva reakcija na našu kartu nadahnjuje takve diktatore kako u Turskoj, tako i u drugim delovima islamskog sveta. Ali ja prosto ne mogu da krivim te kolege, jer diktatori prosto zloupotrebljavaju njihove proizvode“, objašnjava Aslan.

Rekli ste da ta kritika veoma često potiče iz islamskog sveta. Da li je to jedini izvor kritike ili postoje i ostali?

–Glavna kritika dolazi iz islamskog sveta, tamo raste antizapadno raspoloženje. Šta god da se dogodi na Zapadu, to se doživljava kao rat protiv islama. To znači da mnoge muslimanske organizacije doprinose tome da se odnosi prema muslimanima u Evropi u islamskom svetu doživljavaju kao neprijateljski. U ovom slučaju Turska i Pakistan, Indonezija i mnoge druge zemlje instrumentalizuju „kartu islama“ samo zato što uz pomoć nje traže potvrdu da se Zapad bori, kriminalizuje, diskriminiše muslimane. To znači da reakcija u islamskog svetu ima malo šta zajedničko sa mojom kartom u pogledu sadržaja, a pre će biti da je povezana sa osnovnim stavom da Zapad ne želi muslimane, da se Zapad bori protiv muslimana, da je Zapad protiv džamija i hidžaba. Sve što mi stvaramo u islamskom svetu se doživljava kao neprijateljstvo. Kada ovde, u Austriji, saopšte da je sud odobrio nošenje hidžaba, mediji u islamskom svetu uopšte ne pišu o tome. Ali ako je presuda protiv nošenja marame, tada skoro svi mediji u islamskim zemljama pišu da se zapadne zemlje jednostavno bore protiv islama i muslimanki. Faktički, to je jedina osnova za postojanje mnogobrojnih diktatora u islamskom svetu.

Zašto vam je potrebna takva karta u Austriji? I kako određujete da bi neka organizacija trebalo da bude svrstana u politički islam i obrnuto? Koje izvore koristite?

– Muslimani su sastavni deo ovog društva i, naravno, predstavljaju i brojne mogućnosti i probleme. Mene zanima da pokažem tu raznolikost kako bi muslimani u određenom stepenu postali primetni. Muslimani žele da njihove marame budu vidljive, minareti njihovih džamija. Oni žele da se primećuju njihova halal pravila. Oni žele da se obrati pažnja na njihove škole i vrtiće.. I ja želim da pokažem taj razvoj na karti. Sa druge strane, naravno, potrudićemo se da ukažemo na određene opasnosti. Te smernice su korisne prvenstveno za muslimane. Ako muslimani uspeju da se distanciraju od tih radikalnih promena u islamu, čeka ih bolja budućnost u Evropi. Muslimani će izvući korist iz te mape u dugoročnoj perspektivi, ubeđen sam u to.

Što se tiče drugog pitanja, termin „politički islam“ se ne sreće na karti. Uopšte nisam radio sa tim terminom. Postoji termin „islamista“. Ali to je prosto prevod sa turskog ili arapskog jezika, jer se organizacije same vide kao takve. To znači da nisam ja izmislio taj termin, nego sam uzeo njihov opis. Zbog toga zaista ne razumem zašto tako mnogo ljudi govori o političkom islamu koga nema na mojoj karti. Ali sa druge strane u Austriji postoje organizacije koje doživljavaju islam ne kao religiju, nego kao političku ideologiju. Naravno, ta ideologija ima mnogo neželjenih efekata, nasilje u Beču nije izbilo ni iz čega. Naravno, to nasilje ima teološku pozadinu. Mi želimo dijalog u društvu, ali se u nekim njihovim zajednicama prosto vodi rat protiv dijaloga.

Kažete da ste koristili termin „islamista“. Kako  se odvija proces identifikacije? Ili je to nekako povezano sa stranim organizacijama koje im pružaju podršku?

– Od momenta formiranja Islamske Republike Iran ili od početka rata u Avganistanu termin „islamizam“ se koristi u stručnoj literaturi. Njime se opisuje fenomen kada mnoge organizacije prosto gledaju na Islamsku državu kao na spas budućnosti muslimana. Tu se ima u vidu to da se formiranjem islamske države mogu rešiti svi problemi muslimana. Drugim rečima, to što smo doživeli zbog DAEŠ-a u Siriji i Iraku nije slučajni rezultat, nego proizvod na kome su radili dugo, dugo godina. Stoga su mnogi muslimani iznenađeni onim što se dešava kada se propoved u džamijama prosto realizuje. Ili ono što propovedaju na mnogim univerzitetima. DAEŠ je to primenio u Raki (Sirija), ali vam mogu garantovati da je 99 odsto muslimana bilo protiv. Ali oni ne znaju šta se propovedalo u njihovim džamijama vekovima. Treba razgovarati o tome šta se pripoveda vernicima u džamijama.

Kako dalje stoje stvari sa kartom? Rekli ste da će biti objavljena onlajn.

Unećemo neke izmene. Na primer, zbog razloga povezanih sa zakonom o zaštiti podataka, uklonili smo brojeve telefona, tamo su bile i privatne adrese, za šta smo kasnije saznali. Nakon obrade povratnih informacija takođe ćemo ispraviti neke izveštaje. Dakle, prosto nastavljamo da radimo svoj posao kao i na početku.

Da li se nadate da će te mere omogućiti da nestanu kritike?

– Ne, zato što kritičari prosto ne kritikuju sadržaj te karte, nego brane svoj, delimično ideološki stav. Oni će prosto nastaviti da je kritikuju. Pritom, ne smatram da su diskusije nešto loše. Mi ćemo se razvijati zahvaljujući njima.

Komentari (0)

Loading