Dok je vojnički pasulj odavno postao legenda, mnogi bivši vojnici sa istom nostalgijom pamte još jedno čuveno jelo iz vojnih kuhinja – bosanski lonac.

U kultnoj knjizi „Recepture za pripremu jela u JNA“ sačuvan je originalni recept za ovo jelo koje je decenijama hranilo generacije vojnika. Tajna savršenog spoja mesa i povrća nije u komplikovanoj pripremi, već u strpljenju i posebnom načinu kuvanja koji daje bogat i pun ukus.

Priprema sastojaka je brza, ali kuvanje traje između tri i četiri sata na tihoj vatri. Upravo to dugo krčkanje, uz pravi odnos junetine i sezonskog povrća, činilo je ovo jelo posebnim za mnoge koji su služili vojsku.

Za razliku od današnjih verzija, originalni recept nalaže da se meso i povrće seku krupnije kako bi tokom dugog kuvanja ostali sočni i zadržali teksturu.

„Najbolji ukus dobija ako se priprema u zemljanoj posudi i kuva lagano bez mešanja“, navodi se u starim uputstvima kojih su se kuvari u JNA strogo pridržavali.

Namirnice se ređaju u slojevima – red povrća, pa red mesa – sve dok se šerpa ne napuni. Tek tada dodaju se začini, paradajz koncentrat i belo vino.

Zašto se bosanski lonac samo protrese, a nikada ne meša?

Kada jelo jednom počne da se kuva, važno pravilo je da zaboravite na varjaču.

„Jelo ne mešajte, već povremeno samo protresite posudu“, savetovali su stari kuvari.

Na taj način krompir i meso se neće raspasti, a ukusi će se prirodno sjediniti u sopstvenim sokovima. Pred kraj kuvanja dodaje se sitno seckani peršun koji jelu daje završnu svežinu.

Lovorov list, biber u zrnu, mlevena paprika i belo vino stvaraju onaj prepoznatljiv miris domaće kuhinje koji mnoge vraća u neka prošla vremena.

Iako ga je danas potisnula brza hrana, bosanski lonac ostao je simbol stare domaće kuhinje i podsetnik na vreme kada se hrana spremala polako, ali sa mnogo više ukusa.