U današnje vreme, kada granice između svakodnevnog i svečanog stila sve više nestaju, često zaboravljamo da odeća nosi i poruku – ne samo ukus, već i poštovanje prema mestu i prilici. O tome je nedavno govorio sveštenik Predrag Popović, ističući značaj liturgije kao ključnog duhovnog događaja u životu svakog hrišćanina.

On naglašava da dolazak u crkvu zahteva poseban pristup, koji podrazumeva svesnu pripremu vernika – kako unutrašnju, tako i spoljašnju, uključujući i način oblačenja. Odeća, prema njegovom mišljenju, postaje vidljivi izraz poštovanja i spremnosti za učestvovanje u liturgijskom životu zajednice.

"Kada čovek ide u crkvu trebalo bi da se obuče najlepše moguće i da obuče belo obavezno na sebe. Pogotovo kada ide nedeljom u crkvu, to je praznovanje vaskrsenja, onda je sve belo, zlatno, odežde u kojoj mi služimo su bele, zlatne, simbolizuju carstvo nebesko, predstavljaju carstvo nebesko."

Sveštenik je podelio i lično iskustvo koje ga je, kako kaže, podstaklo da o ovoj temi govori otvoreno.

"Jedna žena došla je u trenerci u crkvu, pitao sam je da li je pošla na trčanje. Rekoh joj: 'Ne možeš tako, tako ideš kod kuće, tako ideš oko kuće, tako radiš oko kuće, ne možeš tako da ideš u crkvu. Ne možeš tako da ideš pred Gospoda.'"

Govoreći o značaju odeće, Popović se osvrnuo i na jevanđelsku priču koja jasno ukazuje na simboliku pripreme i poštovanja.

"Kada je gospodar zvao da se napuni trpeza, pa je jedan ušao, on kaže: 'A gde je tebi svadbeno ruho? Uhvatite ga, zvežite ga i izbacite. Izbacite ga u zatvor tamnicu.'"

Kako ističe, suština nije u luksuzu, već u svesnosti gde čovek ide i pred koga staje.

"Sva ta lepa odela koje mi imamo u svojim ormarima, svako ima bar po jedno, ili košulju ili odelo, ne služi da kad idemo na venčanje kod nekog i krštenje pa da to oblačimo, nego služi kad idemo na liturgiju. Liturgija je iznad svega što postoji u životu. I to venčanje, i to krštenje, i sve te proslave izviru iz liturgije. Liturgija je nešto gde se čovek treba najlepše obući."

(Lepa&Srećna)