KULE BLIZNAKINJE, PENTAGON I MISTERIOZNI DETALJI Šta nam zaista nije rečeno o 11. septembru?

11. septembar 2001. godine u SAD-u ostao je upamćen kao dan kada je svet stao. Njujork i Vašington postali su epicentar terorističke katastrofe u kojoj je život izgubilo gotovo 3.000 ljudi, a više od 25.000 povređeno. Četiri oteta aviona, pod komandom Al Kaide i Osame bin Ladena, udarila su u simbole američke moći – kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra i Pentagon. Četvrti avion, let Junajted Erlajns 93, pao je u polju Pensilvanije, verovatno sprečen od udara u još jednu simboličnu metu poput Bele kuće ili Kapitola.

Zvanični izveštaji tvrdili su da su napadi motivisani ekstremnim islamskim fanatizmom. Ali, već od prvih sati nakon tragedije, počele su da se javljaju sumnje i teorije zavere – i one nisu nestale ni dve decenije kasnije.

Mnogi se i dalje pitaju: kako su kule bliznakinje pale gotovo u slobodnom padu, gotovo savršeno vertikalno, što više podseća na kontrolisanu detonaciju nego na posledice udara aviona? Zašto se zgrada WTC 7, koja uopšte nije pogođena avionom, srušila isti dan, u trenutku kada većina građana misli da je to nemoguće bez eksploziva? I kako je pasoš jednog od otmičara navodno preživeo vatru, ruševine i udar od 900 tona betona po spratu – dok je sve ostalo praktično uništeno?

Pentagon, jedno od najsigurnijih vojnih uporišta, takođe izaziva kontraste: video-zapisi udara aviona ne pokazuju očekivane razmere oštećenja, što dovodi do pitanja o tome kako je moguće da zgrada ne pokazuje jasne tragove udara velikog aviona na spoljnoj fasadi.

Istovremeno, u Njujorku je poginulo 2.192 civila, uključujući 372 strana državljana iz 102 zemlje – među njima i jedan iz Srbije. Među žrtvama bilo je 343 vatrogasca i 71 policajac, dok je Pentagon izgubio 125 zaposlenih i 59 putnika otetog aviona. Brojke su ogromne i šokantne, ali deo javnosti tvrdi da statistike i same ne objašnjavaju sve anomalije tog dana.

S druge strane, politički i vojni kontekst takođe baca senku na zvaničnu verziju događaja. Talibani, kasnije označeni kao zaštitnici Al Kaide u Avganistanu, prethodno su bili savez SAD tokom borbi protiv Sovjeta, a sam Osama bin Laden tada je bio medijski i diplomatski podržan. Kako je moguće da su isti ljudi koji su nekada bili partneri SAD, deceniju kasnije, postali glavni neprijatelji?

Iako su američke komisije i stručne grupe tvrdile da je sve jasno i dokumentovano, tabloidi i istraživački novinari i dalje ističu kontraste: misteriozne eksplozije, neobjašnjeni pad WTC 7, preživeli pasoši, te simultani, gotovo sinhronizovani raspad konstrukcija. Sve to daje gorivo za priče da zvanična verzija možda ne objašnjava sve aspekte tragedije.

Danas, na mestu ruševina u Donjem Menhetnu, niču memorijalna šuma sa 442 stabla hrasta, muzej i spomenici. Pentagon je obnovljen, a Avganistan je ponovo pod talibanskom kontrolom. Ali dok se svet menja i nove globalne krize preplavljuju naslovnice, 11. septembar ostaje datum koji u isto vreme simbolizuje najveću tragediju u američkoj istoriji i misteriju koja još uvek izaziva sumnju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI