ŠTA JE OVO U SVEMIRU? Naučnici šokirani - "To znači da tamo negde možda postoji život"

Naučnici tvrde da su nova istraživanja Titana, najvećeg Saturnovog meseca, rezultirala pronalaženjem „preteče života“ u njegovim jezerima i barama - ali šta to zapravo znači?

Titan, koji je prvi otkrio astronom Kristijan Hajgens u martu 1655. godine, drugi je najveći mesec u našem Sunčevom sistemu posle Jupiterovog prirodnog satelita, Ganimeda.

To je jedan od sedam meseca koji kruže oko Saturna, oko 50 procenata je veći od Zemljinog Meseca i smatra se da ima „bogat organski inventar“ uprkos tome što je prvenstveno sastavljen od leda i stenovitog materijala.

Shuterstoock

Uslovi za razvoj života

Međutim, stručnjaci veruju da bi život na kraju mogao da se pojavi na sferi, zahvaljujući potencijalnom novom otkriću.
Neki od najvećih umova u naučnoj istoriji su se borili sa razumevanjem kako je život nastao na Zemlji pre skoro četiri milijarde godina.
Decenijama, naučnici pokušavaju da rekreiraju prvobitne događaje koji su doveli do života na planeti, prema Live Science.

Da bi to uradili, istraživači pokušavaju da imitiraju hemijski sastav ranih okeana planete. Ono što su pronašli jeste nekoliko jednostavnih aminokiselina, najprimitivnijih gradivnih blokova života, formiranih kao rezultat toga.

Prekursori života, poznati i kao protoćelije, opisani su kao „najprimitivniji živi sistemi koje možete zamisliti".

Isto tako,  Research Outreach je izložio devet prekursora života. To uključuje netoksično vodeno okruženje, suvo/vlažni ciklus, raznovrsna okruženja i još mnogo toga.

Jednostavno rečeno: ako neka planeta ili Mesec imaju sve „prekursore života“, onda bi život trebalo da bude u stanju da preživi i na kraju napreduje.

Shuterstoock

 

Šta su pronašli na Titanu?

Naučnici NASA-e su otkrili da se ćelijski odeljci nazvani vezikule - potrebni za formiranje prekursora živih ćelija (protoćelija) - mogu formirati u brojnim jezerima na Titanu, prema podacima Space.com.

Za razliku od Zemlje, zaleđena jezera na Mesecu su ispunjena tečnim ugljovodonicima poput etana i metana, a ne vodom, a vezikule bi se mogle formirati kada kapljice morske vode budu izbačene naviše prskanjem kišnih kapi.

Ako i kada jedna od ovih kapljica padne na površinu jezera, dva amfifilna sloja se susreću i formiraju dvoslojnu (ili dvoslojnu) vezikulu, koja obuhvata originalnu kapljicu, prema podacima NASA-e.

Vremenom bi se ove vezikule „raspršile po jezeru i međusobno bi interagovale i takmičile u evolutivnom procesu koji bi mogao dovesti do primitivnih protoćelija“.

Dakle, život mogao da se formira na Saturnovom mesecu.

Shuterstoock

Na Titanu je moguć život

Konor Nikson iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard rekao je da bi postojanje bilo kakvih vezikula na Titanu „pokazalo povećanje reda i složenosti, što su uslovi neophodni za nastanak života“.

Dodao je:

- Uzbuđeni smo zbog ovih novih ideja jer mogu otvoriti nove pravce u istraživanju Titana i mogu promeniti način na koji tražimo život na Titanu u budućnosti.

Foto: Shutterstock

Znaće se više nakon misije na Titan

Naučnici su ranije izjavili da je Titan daleko hladniji od Zemlje, a NASA je navela temperaturu površine kao 179 stepeni Celzijusa.

Štaviše, drugi najveći mesec u našem Sunčevom sistemu ima hemijski aktivnu, maglovitu, zlatnu atmosferu sa složenim meteorološkim ciklusom.

Međutim, zbog raznolikosti organske hemije koja se javlja u njegovoj atmosferi, život bi, teoretski, mogao da opstane.

Više će se znati nakon prve NASA-ine misije na Titan. U okviru misije će se vršiti atmosferska i geofizička merenja.

Misija na Saturnov mesec trebalo bi da bude lansirana u julu 2028. Očekuje se da će stići na Titan 2034. godine i da će dati odgovore na mnoga pitanja, piše Lad Bible.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI