NE SADITE OVO DRVO KRAJ KUĆE – DONOSI NESREĆU I BOLEST! Prema drevnoj legendi evo koje biljke vam mogu uništiti dom, a koje ga blagosiljaju

Od davnina, biljke nisu bile samo ukras u srpskom dvorištu – svaka je imala svoje značenje, svoju priču i moć. Kroz hrišćanstvo i predanja naših predaka, sačuvala su se mnoga verovanja koja su do danas opstala kao tihi vodiči kako treba saditi, seći i poštovati prirodu oko kuće.

Hrast – sveto drvo koje se ne seče

Hrast je u našem narodu oduvek bio svetinja. Lužnjak, sa svojom snažno razgranatom krošnjom, ne samo da pravi prijatnu senku, već simboliše snagu, postojanost i dugovečnost. Za Božić se tradicionalno unosi hrastova grana – badnjak, ali se celo drvo ne sme seći bez jakog razloga.

Čuvarkuća i perunika na krovu – štit od groma

Na krovovima su se sadile biljke koje "čuvaju kuću", a najpoznatije među njima su čuvarkuća i perunika. Verovalo se da ove biljke štite dom od udara groma i zlih sila.

Bagrem i orah – neželjeni gosti u blizini kuće

Bagrem, čije staro ime "nerod" ukazuje na neplodnost, nije poželjno saditi blizu kuće, a naročito ne kalemiti.
Još ozbiljnije upozorenje tiče se oraha – verovalo se da njegovo prisustvo u dvorištu donosi nesreću, pa čak i smrt ukućana. Tamna senka, guste žile i hladovina koja "guši kuću", razlog su zašto su ga naši stari izbegavali. Posebno su se klonili sedenja pod orahom.

Vrba za zdravlje, glog za zaštitu, dren za snagu

Vrba, čije su grančice korišćene u prolećnim ritualima, simbol je rasta i vitalnosti. Njena kora koristi se i kao prirodni lek za prehlade.
Glog je pravi narodni štit – lekovit za srce, ali i moćan u borbi protiv "zlih sila", vampira i demona. Od njegovih bobica prave se čajevi i džemovi, a živa ograda od gloga bila je čest izbor jer je otporna i dekorativna.
Dren je prvi vesnik proleća. Njegovi cvetovi se koriste u prazničnim običajima, a drenov plod se daje deci kao amajlija zdravlja – da budu jaki "kao dren".

Lipa – sveta biljka Slovena

Lipa je poštovana među Slovenima zbog svojih lekovitih cvetova. Osim što pomaže pčelama, lipin med bio je važan izvor slasti. Ugalj od lipe korišćen je za prečišćavanje vode, ali je drvo trebalo saditi pažljivo – nikada direktno iznad mesta za sedenje.

Jabuka i šljiva – plodovi tradicije i domaćinstva

Jabuka je bila neizostavan deo svadbenih običaja i često se kalemila, a oni koji to nisu činili, nisu ni smeli da je seku. Omiljena sorta – petrovača – sazreva u julu i do danas se može nabaviti po pristupačnoj ceni.

Šljiva, naročito požegača, ima posebno mesto u srpskoj kulturi. Osim rakije, njena kora sadrži cenjena etarska ulja, a plod je idealan za sušenje.

Mudrost predaka u bašti budućnosti

Ako ste morali da uklonite staro drvo, možda je vreme da dvorištu udahnete novi život po uzoru na predanja. Počnite sa drvećem i žbunjem, a potom zasadite cveće. Neka biljke koje su naši preci poštovali i danas budu vaši saveznici u zdravlju, zaštiti i blagostanju.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI