PORODIČNO PUTOVANJE SE PRETVORILO U HOROR Bolna smrt sedmogodišnjeg dečaka potresla svet, ali i tragediju pretvorila u NADU! (VIDEO)

Sudbonosnog 29. septembra 1994. godine, porodično putovanje u Italiju pretvorilo se u noćnu moru. Sedmogodišnji Nikolas Grin, dečak iz Sjedinjenih Američkih Država, postao je žrtva brutalnog napada koji je potresao ceo svet.

Njegova smrt nije bila kraj priče – naprotiv, postala je simbol nade i nesebičnosti, dovodeći do velikih promena u italijanskom sistemu doniranja organa.

Porodica Grin uživala je u odmoru na jugu Italije kada su ih iznenada presrela nepoznata lica u automobilu.

„Pomislio sam da ćemo biti u njihovoj milosti ako stanemo. Nije nam bilo jasno šta žele“, priseća se Reg Grin, Nikolasov otac.

U strahu, Reg je ubrzao, ali su napadači učinili isto. Dok su vozila jurila jedno pored drugog, odjeknuli su hici. Prvi metak razbio je zadnji prozor automobila. Majka, Megi Grin, okrenula se prema deci – Elenor je spavala, ali Nikolas je već bio pogođen.

Napadači su pobegli, ostavljajući porodicu u stanju šoka. Dečak je hitno prebačen u bolnicu, ali su lekari ubrzo saopštili najgoru vest – mozak mu je pretrpeo nepopravljiva oštećenja.

www.youtube.com/OneLegacy Inspires

Uprkos nezamislivom bolu, Reg i Megi Grin doneli su odluku koja je promenila živote sedam italijanskih porodica – donirali su Nikolasove organe.

„Tada ti ljudi su za nas bili samo apstraktna misao. Nismo znali ko su, ali smo znali da možemo da pomognemo“, rekao je Reg.

Njegovo srce dobila je Andrea Mongiardo. 

Italijanska policija sprovela je opsežnu istragu, a dvojica muškaraca, Frančesko Mesiano i Mišel Ianelo, osuđeni su za zločin. Do danas nije potpuno jasno da li su želeli da opljačkaju porodicu ili su greškom napali pogrešan automobil.

Nikolasova priča pokrenula je talas solidarnosti. Pre njegove smrti, u Italiji je samo jedna osoba donirala organe godišnje. Do 2006. godine taj broj je porastao na 20 miliona.

Godine 1999. Italija je uvela sistem pretpostavljene saglasnosti – svi građani se smatraju potencijalnim donatorima, osim ako se izričito ne izjasne drugačije.

Reg Grin veruje da bi Nikolas, da je odrastao, doneo istu odluku kao i njegovi roditelji.

„Mogao sam da biram između ljutnje i pomoći drugima. Siguran sam da bi Nikolas izabrao da pomogne.“

Danas, spomenici širom Italije podsećaju na njegovu nesebičnu žrtvu. Njegova priča i dalje inspiriše ljude da razmisle o doniranju organa – činu koji može spasiti nečiji život.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI