KADA SE TIŠINA SLOMI Ispovest o ljubavi koja se umorila od čekanja

Dugo nisam znao šta znači biti stvarno sam. Kada je došlo to vreme, kad sam u tišini konačno mogao da čujem samo svoj glas, shvatio sam da je to cena koju sam platio za nešto što nisam mogao da prepoznam dok nije bilo prekasno.

Bila je to tišina koja je bolela.

Oko mene su svi išli napred, kao da nije bilo ni traga ni glasa od onog života koji sam znao.

Bio sam zamrznut u svom svetu, govorio sam, ali nisam slušao, živeo sam, ali nisam bio živ, a ti si bila tu, uvek. Tvoje oči su bile moje svetlo, tvoje ruke moj oslonac. 

No, nisam mogao da se oslobodim svoje nesigurnosti, svoje borbe da se osećam dovoljno vrednim. Ulažem u nas, ali sa svakim danom je bilo sve teže da verujem u to što imamo.

Sve što sam želeo, to je bilo da budem voljen, da budem dostojan tebe.

Svaki put kad sam pokušao da te držim, nešto u meni se povuklo. Ti si otišla. Polako, tiho, bez velikih reči, samo nestala, kao da nikada nismo postojali.

I sada, u ovoj tišini, shvatam, tišina je glasnija od svih reči.

Sada kada sam sam, sve što imam su sećanja na to kako je bilo, kako je moglo da bude. Ali kasno je za kajanje. Kasno je za popraviti ono što sam slomio.

Nikada neću moći da ti kažem koliko mi nedostaješ. Nikada neću moći da popravim šta sam uništio.

Sada je sve što imam tišina i to je jedini glas koji mi se vraća.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI