PROGLAŠEN DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST ZA 2025. GODINU Laureat ide u ruke mađarskom piscu

Laslo Krasnahorkai, mađarski pisac, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2025. godinu.

Švedska kraljevska akademija zvanično je objavila da je prestižna nagrada pripala Krasnahorkaiju, čije delo je poznato po dubokim, zahtevnim romanima sa postmodernim, distopijskim i melanholičnim temama.

Rođen 5. januara 1954. u Đuli, Krasnahorkai je romanopisac i scenarista čiji su najpoznatiji romani „Satantango“ (1985) i „Melanholija otpora“ (1989) ekranizovani od strane mađarskog reditelja Bele Tara.

Pre toga je dobio Man Booker International nagradu za, kako su sudije navele, „veličanstvena dela duboke mašte i složenih strasti, u kojima ljudska komedija bolno prelazi u transcendenciju“.

Njegova dela uključuju „Melanholiju otpora“ i „Seiobo tamo dole“. Široku prepoznatljivost stekao je 1985. objavom romana „Satantango“, koji je kasnije prilagodio za film iz 1994. u saradnji sa mađarskim rediteljem Belom Tarom — epski film od preko sedam sati o propadanju komunizma u istočnoj Evropi, sniman crno-belom tehnikom.

„Ozbiljno verujem da postoji vrlo razvijena sfera književnosti, takozvana visoka književnost, koja služi kao sila protiv propadanja“, rekao je Krasnahorkai jednom za mađarski dnevni list Nepszabadsag.

Kolm Tojbin je 2010. godine rekao: „Za njega je rečenica čin čiste izvedbe — napet čin hodanja po žici, ozbiljan i ambiciozan vaudeville izveden sa energijom koja je i komična i ironična. Proza za njega je složen instrument koji se kreće kroz svet koji je istovremeno stvaran i nadrealan, sa izuzetnom preciznošću i oštrinom.“

Profimedia

Kritičarka AL Kenedi je 2002. napisala: „’Melanholija otpora’ Lasla Krasnahorkaija je remek-delo u pisanju iz perspektive i dinamičnom ritmu — zahvaljujući najluđim strukturnim rečenicama koje sam ikada srela. Sapuno duše, tragično, uznemirujuće i duboko radosno — često istovremeno, a njen prevodilac (čudesni Džordž Szirtes) zaslužuje neku vrstu medalje.“

Krasnahorkai je dobio nemačku Bestenliste nagradu za najbolji književni rad godine za „Melanholiju otpora“, a dobitnik je i najprestižnije mađarske književne nagrade — Košutove nagrade.

Nobelova nagrada, koja se smatra najprestižnijim književnim priznanjem na svetu, vredna je 11 miliona švedskih kruna (€967,470). Nagradu dodeljuje Švedska akademija, sastavljena od 18 uglednih švedskih pisaca, lingvista, književnih stručnjaka i istoričara. Svake godine nominacije dolaze od akademika i književnih organizacija širom sveta. Pravi se lista od 15–20 pisaca, a zatim uži izbor od pet. Ceremonija dodele održava se 10. decembra u Stokholmu.

Profimedia

Prošlogodišnja dobitnica bila je južnokorejska spisateljica Han Kang, najpoznatija po romanu Vegetarijanka, koji je 2016. osvojio prvu Man Booker International nagradu za prozu, a bila je tek 18. žena među 120 laureata od 1901. godine.

Do sada su četiri irska pisca dobila Nobelovu nagradu za književnost: Vilijam Batler Jejts (1923), Džordž Bernard Šo (1925), Semjuel Beket (1969) i Šejmas Hini (1995).

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI