Redakcija IN4S-a započinje serijal tekstova zasnovan isključivo na arhivskoj građi i istorijskim dokumentima, koji se bave delovanjem muslimanske milicije i njenim vođom Osmanom Rastoderom, sa ciljem da se javnosti predstave činjenice o ulozi ove formacije tokom perioda okupacije i njenoj saradnji sa okupatorom, kao i posledicama koje je takvo delovanje ostavilo na srpsko pravoslavno stanovništvo u Crnoj Gori.

Istorijska uloga muslimanske milicije, uprkos jalovim pokušajima društveno-političke elite muslimana–Bošnjaka da je predstavi javnosti onakvom kakva ona nikada nije bila – odbrambena i oslobodilačka vojska – predstavlja eklatantan primer kvislinške paravojne formacije koju je osnovao okupator u cilju izvršavanja najgnusnijih zločina nad srpskim pravoslavnim stanovništvom.

Vršenje odmazdi i sejanje straha u narodu bili su njihova specijalnost u ratu.

To, između ostalog, ponajbolje ilustruje i posleratna arhivska dokumentacija, koju ekskluzivno objavljujemo, a koja tretira muslimansku miliciju kao organizaciju koja ostvaruje „vojničku i političku saradnju sa okupatorom“.

U istorijskim izveštajima Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, muslimanska milicija se povezuje sa „paljevinom kuća i pljačkom imovine mirnih građana“.

Osman Rastoder se karakteriše kao vođa „verski fanatizovane muslimanske mase protiv pravoslavnog življa u (beranskom) srezu“. Nadalje, u izveštaju istog organa ističe se da je „Rastoder kroz čitavo vreme okupacije bio jedan od najviđenijih slugu okupatora u čitavom kraju i jedan od najvećih neprijatelja kako NO pokreta tako i pravoslavaca uopšte“.

Dakle, reč je, nedvosmisleno, o ultrašovinističkoj i rasističkoj organizaciji koja je sprovodila etnička čišćenja, manifestovala versku isključivost i ksenofobiju neviđenih razmera. Veliku sličnost muslimanska milicija ostvaruje sa ustaškim pokretom u tzv. NDH, koja je, isto tako, samo u neuporedivo većem obimu, pristupala masovnim likvidacijama srpskog pravoslavnog stanovništva.

Sve ove zločine muslimanska milicija sprovodi pod patronatom fašističke Italije i, mnogo bitno za naglasiti, pre formiranja četničkih odreda Jugoslovenske vojske u Otadžbini, koji su se, ispostavilo se, formirali u cilju odbrane srpskog naroda od razularenih hordi bihorskih i polimskih „gazija“.

Interesantno je da je Osman Rastoder, kao istorijska ličnost, nebrojeno puta do sada uživao simpatije od strane bošnjačkog fundamentaliste, doktora istorijskih nauka i njegovog bliskog rođaka Šerba Rastodera, ali, daleko bitnije, i popularnost među muslimanima–Bošnjacima iz tih krajeva. To je činjenica koja duboko onespokojava i šalje lošu poruku za mir u Crnoj Gori.

Analogno današnjim vremenima, veliki broj mladih ljudi iz tih krajeva koji baštine lik i delo Osmana Rastodera regrutovan je od strane struktura bivšeg režima kao podrška, ne tako davnim, komitskim akcijama na Belvederu i širom Crne Gore.

Nepotrebno je podsećati da je njihov zajednički cilj bio i ostao neutralisanje uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i, u konkretnom slučaju, politička likvidacija srpskog naroda.

Nastavak sledi

U nastavcima priče o Osmanu Rastoderu, koju će IN4S objavljivati svakodnevno, a isključivo koristeći arhivsku građu, možete pročitati kakvo je bilo držanje muslimanske milicije i Osmana Rastodera lično u Trinaestojulskoj pobuni slobodarskog naroda u Crnoj Gori, koja su sela bila izložena njihovim napadima i teroru, ko su svedoci njihovih nepočinstava, kako je tekla saradnja ove formacije sa okupatorom, kolika je procenjena šteta njihovog delovanja i još mnogo toga.

Na samom kraju serijala biće objavljen kompletan dosije.

Bonus video: