Vlada Velike Britanije razmatra mogućnost uspostavljanja jedinstvenog tržišta robe sa Evropskom unijom kao deo šireg plana za jaču ekonomsku integraciju sa Evropom, prenosi „Gardijan“, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.

Prema navodima lista, glavni britanski zvaničnik za odnose sa EU Majkl Elam tokom nedavnih sastanaka u Briselu predstavio je ideju o produbljivanju trgovinskih veza između Londona i Evropske unije.

Međutim, izvori tvrde da su zvaničnici EU odbacili taj predlog, što pokazuje koliko je vladi premijera Kira Starmera teško da postigne ekonomski rast kroz bliže odnose sa evropskim blokom.

EU predlaže carinsku uniju ili EEA

Kako navodi „Gardijan“, evropski zvaničnici su umesto toga sugerisali model carinske unije ili dublje ekonomsko povezivanje kroz Evropski ekonomski prostor (EEA).

Takve opcije, međutim, nisu prihvatljive za Starmera, koji je ranije jasno poručio da Velika Britanija neće ponovo ulaziti ni u EU, ni u jedinstveno tržište, niti u carinsku uniju.

Ulazak u Evropski ekonomski prostor podrazumevao bi i prihvatanje slobodnog kretanja ljudi, što laburisti takođe smatraju neprihvatljivim.

Iz britanske vlade tvrde da EU nije definitivno odbacila ideju jedinstvenog tržišta robe i navode da se o toj mogućnosti još razgovara uoči samita koji je okvirno planiran za 13. jul.

London i Brisel još nisu postigli konačan dogovor o agendi tog sastanka.

Obe strane nadaju se postizanju sporazuma koji bi olakšao trgovinu hranom, pićem i proizvodima životinjskog porekla, kao i povezivanje sistema trgovine emisijama štetnih gasova i rešavanje pitanja programa mobilnosti mladih.

Reč je o sporazumima koji su najavljeni još na samitu EU i Ujedinjenog Kraljevstva 2025. godine.

Strah EU od „posebnog statusa“ Britanije

„Gardijan“ podseća da pokušaji laburista da obnove ekonomske veze sa Evropom nailaze na slične prepreke sa kojima se suočila i bivša premijerka Tereza Mej tokom pregovora o Bregzitu 2018. godine.

Evropski zvaničnici, prema pisanju lista, strahuju da bi previše povoljan sporazum sa Velikom Britanijom mogao da postane model koji bi inspirisao anti-EU pokrete širom Evrope.

Pojedine članice EU navodno strahuju i da bi specijalan status Londona mogao da podstakne evroskeptične političke snage, posebno pred predsedničke izbore u Francuskoj 2027. godine.

Jedan neimenovani diplomata EU izjavio je da Brisel vodi računa o interesima same Unije.

"Ako počnete da se vraćate tim principima, što dovodi do toga da se prema zemlji koja nije članica postupa bolje nego prema stvarnoj članici, sigurno biste pokrenuli internu debatu o osnovama saradnje u EU", naveo je on.

Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs ranije je poručila da London želi dublju ekonomsku saradnju sa Evropom zbog potrebe za većom ekonomskom otpornošću.

Portparol britanske vlade izjavio je da se radi na „ambicioznom paketu“ sporazuma sa EU, uključujući dogovore o trgovini hranom i povezivanju sistema trgovine emisijama, za koje London procenjuje da bi britanskoj ekonomiji mogli da donesu oko devet milijardi funti godišnje do 2040. godine.

Britanska vlada takođe želi bližu saradnju sa EU u oblasti odbrane, uključujući moguće uključivanje britanskih firmi u evropske projekte pomoći Ukrajini.

Pregovori, međutim, ostaju komplikovani, a pitanja poput studentskih razmena, školarina i migracija i dalje predstavljaju ozbiljne prepreke.