Ratifikacija prošlogodišnjeg sporazuma između američkog predsednika Donalda Trampa i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen odložena je zbog nekoliko problema, uključujući Trampove pretnje invazijom na Grenland.

Evropski parlament trebalo bi da glasa u četvrtak o dogovoru, koji uključuje sporazum o kupovini američkih energenata u vrednosti od 750 milijardi dolara do 2028. godine, uključujući tečni prirodni gas (LNG), naftu i civilne nuklearne tehnologije.

Endru Pazder, ambasador SAD u EU, rekao je za "Fajnenšel tajms" da bi energetski aspekt trgovinskog sporazuma, potpisanog u Trampovom golf odmaralištu Tarnberi u Škotskoj, bio ugrožen ako blok pokuša da izmeni bilo koji od ostalih uslova.

"Ne znam šta će se desiti u vezi sa energijom ako ne nastave sa sporazumom", rekao je Pazder. "Ako se Ternberi ne implementira, mislim da smo ponovo na početku".

"Mislim da će Sjedinjene Države želeti da posluju sa Evropom, ali samo uslovi možda neće biti toliko povoljni. Okruženje sigurno neće biti toliko povoljno. I... postoje i drugi kupci".
Bilo kakva promena energetskog sporazuma EU sa SAD došla bi u vreme kada se pojačava globalna konkurencija za LNG od dobavljača van Zaliva. Katar, koji proizvodi petinu svetskog LNG-a, morao je da obustavi izvoz nakon što je Iran blokirao plovni put kroz Ormuski moreuz. Napadi prošle nedelje na ogromni katarski LNG kompleks Ras Lafan izazvali su strahove da će globalno snabdevanje ostati ograničeno još neko vreme.

Iako je samo oko 10 posto LNG-a koji je prolazio kroz Ormuski moreuz pre rata usmereno u Evropu, kontinent je ranjiv na globalnu konkurenciju za snabdevanje zbog svoje zavisnosti od uvoza gasa, naročito posle odbacivanja ruskog. Neke države članice EU, poput Italije, nabavljale su čak trećinu svog LNG-a iz Katara.

"Lično... mislio sam da bi Evropljani trebalo da se obavežu na energente vredne milijarde dolara jer to nije bilo samo obećanje da će kupiti ove energente, već je bila obaveza da ćemo im ih mi prodati", dodao je Pazder.

"Ako države članice EU žele ekonomski da prežive, potrebna im je energija, a mi možemo da je obezbedimo", dodao je.
Pazder je takođe rekao da bi pravilo EU da izvoznici u blok treba da prijave emisije metana do 1. januara trebalo izmeniti jer bi većini američkih proizvođača bilo nemoguće da se toga pridržavaju.

Prema sporazumu postignutom u Ternberiju prošle godine, carina od 15 odsto primenjena je na većinu izvoza EU, dok je blok pristao da smanji sopstvene carine na američku industrijsku robu i neke poljoprivredne proizvode na nulu.

Ali nakon što je Vrhovni sud SAD poništio Trampove carine, on je brzo uveo globalnu carinu koristeći drugačiji zakon koji može trajati do 24. jula, što rezultira ukupnom carinom od 15,8 odsto u proseku.

U zakon o kome će se glasati ove nedelje, poslanici Evropskog parlamenta su uključili zaštitne mere koje bi suspendovale sporazum iz Ternberija ako Tramp sprovede bilo kakve nove carinske pretnje i ne vrati izuzeća prvobitno dogovorena u Škotskoj, uključujući izuzeća za dijamante i plutu.

Međutim, konačni sporazum će se pregovarati sa državama članicama, koje će se verovatno suprotstaviti odredbama. Pazder je rekao da će SAD, ako dođe do bilo kakvih promena u konačnom sporazumu, "morati da donesu odluku da li to funkcioniše za nas ili ne".

Ali nakon što je Vrhovni sud SAD poništio Trampove carine, on je brzo uveo globalnu carinu koristeći drugačiji zakon koji može trajati do 24. jula, što rezultira ukupnom carinom od 15,8 odsto u proseku.

U zakon o kome će se glasati ove nedelje, poslanici Evropskog parlamenta su uključili zaštitne mere koje bi suspendovale sporazum iz Ternberija ako Tramp sprovede bilo kakve nove carinske pretnje i ne vrati izuzeća prvobitno dogovorena u Škotskoj, uključujući izuzeća za dijamante i plutu.

Međutim, konačni sporazum će se pregovarati sa državama članicama, koje će se verovatno suprotstaviti odredbama. Pazder je rekao da će SAD, ako dođe do bilo kakvih promena u konačnom sporazumu, "morati da donesu odluku da li to funkcioniše za nas ili ne".