I U MMF-U SKIDAJU KAPU SRBIJI Ima odlučnu osnovu, dobro prolazi zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici

On je istakao da Srbija ima jedinstven program u Evropi za investicije u infrastrukturu, ali da će glavni izazov u buduchnosti biti kako da se održi taj novi investiranja.

"Smatram da je, zahvaljujući ovim faktorima i rezultatima prethodne decenije veoma solidne ekonomske politike, iako je ova godina bila slabija, ipak nije bila izuzetno slaba, s obzirom na vrstu neizvesnosti, kako domaćih, sa kojima se Srbija suočava, tako i slabenja spoljnog okruženja, sankcija prema Rusiji - Srbija i dalje prolazi kroz ovaj period razumno dobro, uzeviši sve u obzir", rekao je Ratnovski na panelu "Izgradnja temelja: infrastruktura, povezanost i poslovno okruženje", koji se održava na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a.

Dodao je da će u budućnosti postojati dva izazova za srpsku ekonomiju, za koje je rekao da nisu nesavladivi, ali da zahtevaju rad i fokus.

"Jedna dimenzija je srednjoročno budžetiranje. Srbija sada ima jedinstven program u Evropi za investicije u infrastrukturu. Srbija ulaže oko 6,5 do 7,5 odsto BDP-a u infrastrukturu, u zavisnosti od načina računanja. Za referencu, to je gotovo više nego u bilo kojoj evropskoj zemlji, bar u poslednjih 20 godina. To je zaista mnogo", rekao je Ratnovski.

Dodao je da je pitanje kako sada održati takav nivo investiranja.

"Prvo, Srbija je izgradila infrastrukturu, pa je potrebno da je održava. Drugo, dolazi nova infrastruktura, uključujući, na primer, metro. Danas smo čuli o želji da se izgrade tehnološki parkovi. Drugi govore o potrebi ulaganja u ekološku infrastrukturu. Potrebno je ulagati i u energetsku infrastrukturu. Takođe postoje značajne obaveze u vojnim troškovima. Dakle, sve ovo treba uklopiti kroz dobro srednjoročno prioritizovanje. U suštini, Srbija ima fiskalni prostor, ali unutar tog prostora Srbija će verovatno morati da pravi kompromise oko toga u šta ulagati, a u šta ne, i kako prioretizovati stvari. I to je jedan fiskalni izazov za srednji rok", rekao je Ratnovski.

Drugi zazov za srednji rok, dodao je on, je tzv. "poslovni model za podsticanje ekonomskog rasta".

"Da se vratimo korak unazad: Srbija je zaista uživala veoma visoke stope rasta u poslednjih 10–12 godina. Srbija je počela sa stopama nezaposlenosti većim od 20 odsto, preko 22 odsto. Stopa nezaposlenosti se prepolovila. Nominalne plate su se udvostručile, a realne plate su porasle za više od 50 odsto.Način na koji je Srbija uspela da održi ovaj rast u prošlosti je taj što je, zapravo, prihvatila svoju tadašnju slabost. Prihvatila je činjenicu da je ekonomija sa niskim troškovima rada i privukla strane direktne investicije, na osnovu jake makroekonomske politike, na osnovu gostoprimljivog okruženja za investitore i na osnovu niskih troškova rada", rekao je Ratnovski.

Pošto je tokom poslednje decenije ova politika bila izuzetno uspešna, dodaje on, nezaposlenost je pala na nivoe koji ranije nisu bili predviđeni.

"Zbog toga Srbija više nije ekonomija sa niskim troškovima rada i zato zaista treba da preispita i preoblikuje svoj poslovni model kako bi u budućnosti ostvarila još veće stope rasta. U poslednjem izveštaju MMF-a ovog leta naglasili smo da je, po mišljenju MMF-a, ključni uslov za to poboljšanje poslovnog okruženja. Poboljšanje poslovnog okruženja je složen zadatak. Postoji mnogo toga što treba uraditi, ali u suštini je veoma važno započeti, ili, da kažemo, ubrzati proces, s obzirom na to da se u poslovnoj zajednici često žale da je tempo reformi u poslednje vreme zaista usporio", rekao je Ratnovski.

Dodao je da je jedan od prioriteta digitalizacija sudova, naročito komercijalnih sudova, što bi donelo veću efikasnost i veću transparentnost, jer bi sve odluke bile vidljive, a tako bi se poslovnim subjektima pružilo veće poverenje u rešavanje sporova.

"Drugi prioritet je radno pravo. Srbija nema elektronsku radnu dokumentaciju, i ako imate veliku kompaniju, potrebno je potpisivati 1.000 ili 5.000 listova na papiru. To nije razumno, a deluje relativno jednostavno i nije politički osetljivo. Ali postoje i druge stvari: poboljšanje uslova za rad na skraćeno radno vreme, koji su trenutno rigidni, može dovesti više žena i mladih u radnu snagu, što je takođe važno imajući u vidu nedostatak radne snage o kojem smo govorili. Takođe znamo da treba pojednostaviti regulative, pojednostaviti inspekcijske režime, a i obrazovanje je, očigledno, još jedan veliki segment", zaključio je Ratnvoski.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI