Vanzemaljci
Foto: Printscreen/Printscreen

Novi algoritam za učenje mašina – obučen korišćenjem živih ćelija, fosila, meteorita i laboratorijski stvorenih hemikalija – može da razlikuje uzorke biološkog i nebiološkog porekla sa čak 90 odsto tačnosti, kako tvrde naučnici koji su ga napravili.

Ali, samo unutrašnje funkcionisanje algoritma je misterija, piše “Lajv sajens”.

"Moći ćemo da nađemo život koji je drugačiji od onog na Zemlji"

Naučnici kažu da bi novi test mogao da se upotrebi maltene odmah. Mogao bi da skenira ima li života na Marsu pregledanjem podataka o stenju koje je na crvenoj planeti sakupio rover “kjuriositi”, kao i da potencijalno otkrije poreklo misterioznog, drevnog kamenja nađenog na Zemlji.

- Ti rezultati znače da ćemo možda moći da nađemo životni oblik sa druge planete, druge biosfere, čak i ako je veoma drugačiji od života kakav poznajemo na Zemlji. A ako nađemo znakove života na drugom mestu, moći ćemo da kažemo da li je život na Zemlji i drugim planetama ima zajedničko ili različito poreklo – rekao je koautor studije Robert Hejzen, astrobiolog Instituta nauke Karnegi.

- Drugim rečima, ovaj metod bi trebao da detektuje vanzemaljsku biohemiju kao i zemaljski život. To je velika stvar jer je relativno lako uočiti molekularne biomarkere zemaljskog života, ali ne može da pretpostavimo da će vanzemaljski život koristiti DNK, aminokiseline i drugo. Naš metod traži obrasce u molekularnoj distribuciji koja dolazi od zahteva života za “funkcionalnim” molekulama – rekao je Hejzen.

Otkriće uracila na asteroidu Rjugu

Kako piše “Lajv sajens”, naučnici već znaju da mešanje hemikalija i njihovo držanje na temperaturama primordijalnih mora može da generiše organske molekule poput aminokiselina, proteinske građe fundamentalne za život.

Takođe su našli dokaze o ovoj građi na meteorima i čak udaljenom asteroidu, kako je objavljeno u martu. Japanski naučnici su tada otkrili jedan od ključnih gradivnih blokova za RNK na asteroidu Rjugu udaljenom 300 miliona kilometara.

Oni su otkrili uracil, jednu od pet nukleobaza koje čine naš genetski kod i koji se veoma retko nalazi u DNK, zajedno sa vitaminom B3 i nizom drugih organskih molekula na površini svemirskog kamena.

Naučnici agencije NASA nedavno su otvorili kontejner sa uzorcima sa asteroida Benu koji je kapsula donela na Zemlju krajem septembra.

Kako razlikovati stvari koje su biološkog porekla?

Ali, ako lovci na vanzemaljce žele da dokažu da su otkrili život van Zemlje, moraće da odgovore na jednostavno pitanje: kako da znamo da su stvari koje smo našli biološkog porekla ili su formirane slučajnim uplivom svemirske hemije?

S obzirom da organske molekule imaju tendenciju da degradiraju tokom vremena, ovo je teško pitanje za ljude. Stoga su istraživači krenuli da naprave algoritam za učenje mašina koji bi mogao da pomogne.

Počeli su korišćenjem metode već primenjene u svemirskim letelicama američke agencije NASA – pirolizom ili zagrevanjem uzorka bez kontakta sa kiseonikom da bi se on razdvojio na gas i biougalj. Razloženi delovi uzorka se potom raspoređuju tehnikom hromatografije pre nego što se njegovi atomi transkribuju u podatke spektroskopijom mase.

Nakon što je “nahranjen” podacima iz 134 uzorka bogata ugljenikom poznatog porekla, algoritam za učenje mašina napravio je razliku između proizvoda nedavnog i drevnog života (poput školjki, zuba, kostiju, uglja i ćilibara) i organskih jedinjenja abiotičkog porekla (pput laboratorijski napravljenih aminokiselina), i to sa preciznošću od 90 odsto.

Crne kutije

Sistemi veštačke inteligencije (AI) su uglavnom modeli crne kutije – posmatrani samo u smislu njihovih ulazno-izlaznih jedinica (input/output) – pa istraživači nisu potpuno sigurni po pitanju nevidljivih procesa kroz koji njihov sistem prolazi da izbaci svoje odgovore.

Ali, kažu on nudi važne dokaze da hemija života prati drugačija osnovna pravila od onih u neživom svetu.

- Implikacije ovog novog istraživanja su mnoge, ali postoje tri ključne stvari. Prvo, na nekom dubokom nivou, biohemija se razlikuje od abiotičke organske hemije. Drugo, možemo da pogledamo uzorke sa Marsa i drevne Zemlje da kažemo da li su oni nekad bili živi. I, treće, verovatno je da bi ovaj novi metod mogao da razlikuje alternativne biosfere od onih na Zemlji, sa značajnim implikacijama za buduće astrobiološke misije – rekao je koautor studije Džim Klivs sa Instituta Karnegi.

Tim istraživača objavio je svoja nova otkrića 25. septembra u žurnalu PNAS.

BONUS VIDEO

@alo_portal JERUSALIM - sveti grad! Jedan je od najstarijih gradova na svetu! Danas je Jerusalim grad tuge. Ali ostaje grad nade i sveti grad… #alo #alonovine #alodnevnenovine #fypシ #fyp #foryou #viral #jerusalim #jerusalem #izrael ♬ original sound - Alo_portal

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading