OTKRIVENA PREVARA VEKA - GODINAMA VARALI AMERIKANCE! Švercovali naftu i milijarde dolara tajnim prolazima

Prema informacijama više zapadnih zvaničnika, dve zemlje su razvile sofisticiran, gotovo potpuno tajni sistem razmene koji im omogućava nastavak saradnje van domašaja međunarodnih finansijskih tokova koje nadzire Vašington.

Skriveni finansijski kanal, koji funkcioniše već nekoliko godina, dodatno je povezao dva američka protivnika i oslabio učinak sankcija kojima su Sjedinjene Američke Države pokušale ekonomski da izoluju Teheran, prenosi Jutarnji.

Nafta za infrastrukturu

Suština dogovora zasniva se na sistemu trampe: Iran šalje sirovu naftu u Kinu, a kineske državne kompanije zauzvrat grade velike infrastrukturne projekte u Iranu - rafinerije, aerodrome, puteve i energetska postrojenja.

Na taj način izbegava se potreba za klasičnim finansijskim transferima, koji su pod američkim nadzorom i ograničenjima.

Prema zapadnim izvorima, ključnu ulogu u celoj mreži imaju dve kineske institucije - Sinosjur, državna osiguravajuća agencija, i Čuksin, tajanstveni finansijski mehanizam koji se ne pojavljuje ni na jednom javnom spisku kineskih banaka ili finansijskih firmi.

Kineski državni kupci nafte, navodno povezani sa kompanijom Džuhai Dženrong, koja je već pod američkim sankcijama, svakog meseca uplaćuju stotine miliona dolara na račune Čuksina.

Taj novac zatim završava kod kineskih izvođača radova u Iranu, čiji su projekti osigurani preko Sinosjura. Time novac nikada formalno ne prolazi kroz iranske finansijske institucije, čime se izbegava kršenje sankcija.

Zapadni zvaničnici procenjuju da je prošle godine kroz taj sistem prošlo oko 8,4 milijarde dolara, a da su tim sredstvima finansirani kineski infrastrukturni projekti širom Irana.

Kako bi prikrili poreklo nafte, Iranci i Kinezi koriste složene logističke metode: brodovi menjaju rute, nafta se prebacuje sa broda na brod, a često se i meša sa naftom iz drugih zemalja.

Zvanični kineski carinski podaci od 2023. godine ne beleže uvoz iranske nafte, ali američke i evropske procene govore da veliki deo iranskog izvoza ipak završava upravo u Kini.

Prema američkoj Agenciji za energetsku informaciju, Iran je prošle godine izvezao oko 43 milijarde dolara nafte i naftnih derivata. Kinesko tržište, prema svemu sudeći, i dalje predstavlja njegovu glavnu ekonomsku pokretačku snagu.

Trampova kampanja i otpor Pekinga

Kina je postala ključni kupac iranske nafte nakon što je 2018. američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo uveo stroge sankcije. Cilj politike "maksimalnog pritiska" bio je da se Teheran prisili da ograniči svoj nuklearni program i prestane da podržava proiranske paravojne grupe u regionu.

Sjedinjene Države su od tada uvele niz sankcija kineskim kompanijama i pojedincima koji su poslovali sa Iranom, ali se trgovina između dve zemlje nastavila gotovo nesmetano.

Vašington je čak upozorio i kineske finansijske institucije, ali je Peking i dalje vešto izbegavao otvorene sukobe, štiteći svoje najveće kompanije od direktnih kazni.

Istovremeno, Kina Iranu pruža i političku podršku. Kineski predsednik Si Đinping je u septembru u Pekingu ugostio iranskog lidera Masuda Pezeškijana na međunarodnom samitu kojem su prisustvovali i lideri Rusije i Severne Koreje, sve zemlje koje se otvoreno protive svetskom poretku kojim dominiraju SAD.

Sinosjur – kineski finansijski garant

Središnji stub celog sistema je Sinosjur, zvanično China Export & Credit Insurance Corporation, finansijski instrument kineske vlade koji podržava projekte od strateškog značaja za Peking. Do kraja prošle godine, Sinosjur je, prema sopstvenim podacima, podržao više od 9 biliona dolara međunarodne trgovine i ulaganja.

U Iranu, Sinosjur stoji iza većine velikih projekata koje realizuju kineske državne kompanije. Prema istraživačkom centru AidData sa Univerziteta Vilijam i Meri u Virdžiniji, Kina je od 2000. do 2023. godine preuzela više od 25 milijardi dolara obaveza za izgradnju infrastrukture u Iranu, a Sinosjur je direktno učestvovao u 16 od 54 dokumentovana projekta.

Amerika za sada nije uvela sankcije ni Sinosjuru ni Čuksinu, iako ih pažljivo nadzire. Ministarstvo finansija SAD odbilo je da komentariše njihove aktivnosti, dok je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova poručilo da "nema saznanja o takvom aranžmanu" i da se protivi "nezakonitim jednostranim sankcijama".

Za Iran, koji se godinama suočava sa padom izvoza i ograničenim pristupom devizama, kineski sistem predstavlja ključnu ekonomsku arteriju. Deo prihoda od prodaje nafte Iran troši na kupovinu kineskih proizvoda, dok deo uspeva da vrati u zemlju preko paralelnih finansijskih mreža.

Američki zvaničnici upozoravaju da iranske institucije i dalje koriste "bankarski sistem iz senke" kako bi premeštale milione dolara mimo međunarodnog nadzora.

Ipak, sistem koji su Peking i Teheran izgradili u praksi funkcioniše, i to uprkos decenijama sankcija i političkog pritiska.

Za Kinu, Iran je više od tržišta, to je geopolitički saveznik na Bliskom istoku i izvor sirovina koji pomaže Pekingu da osigura energetsku stabilnost i poveća svoj uticaj u regionu.

A za Teheran, kineski model saradnje znači opstanak u svetu u kojem mu je većina finansijskih kanala zatvorena, zaključuje Volstrit džornal.

Alo.rs/Mondo

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI