NEMCI STRAHUJU OD NAPADA RUSA! Sve pretvaraju u bunkere: ''Moramo biti spremni...''

Ralf Tiesler, direktor Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), upozorio je da Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, mora konačno da se suoči sa realnošću sukoba. Prema njegovim rečima, zemlja trenutno nije adekvatno pripremljena za potencijalne ratne pretnje.

„Dugo je postojalo uverenje da rat nije nešto na šta treba da se spremamo. Međutim, situacija se promenila i zabrinuti smo zbog rizika od velikog agresivnog sukoba u Evropi“, rekao je Tiesler u razgovoru za Zidojče cajtung.

On je apelovao na nacionalni napor da se postojeći tuneli, metro stanice, podzemne garaže i drugi podrumi javnih objekata preurede u zaštitna skloništa, čime bi se brzo obezbedio prostor za milion ljudi. BBK planira da ovog leta predstavi detaljan plan za realizaciju tog cilja.

Tiesler je upozorio da je oslanjanje na gradnju novih bunkera presporo i preskupo, te da je neophodno odmah iskoristiti postojeće objekte. Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je strahove širom Evrope, posebno u baltičkim državama, Poljskoj i Nemačkoj, zbog mogućnosti otvaranja novih frontova.

Trenutno u Nemačkoj postoji oko 2.000 bunkera iz perioda hladnog rata, ali samo njih 580 je u funkcionalnom stanju, i to može zaštititi tek oko 480.000 ljudi – što je zanemarljiv deo populacije u poređenju sa, recimo, Finskom, gde skloništa mogu da prime 85% stanovništva.

Tiesler je naglasio potrebu za unapređenjem informacionih sistema, aplikacija i sirena za upozorenje, kao i jačanje njihove zaštite od hakera. Pozvao je nemačku vladu da osigura finansijska sredstva za realizaciju ovih planova, nagoveštavajući da će deo novca biti obezbeđen iz milijardi evra oslobođenih ukidanjem fiskalne kočnice u martu.

On je procenio da će za potrebe civilne zaštite biti potrebno najmanje 10 milijardi evra u naredne četiri godine i oko 30 milijardi u narednoj deceniji.

Tiesler je takođe pozvao na uvođenje obavezne ili dobrovoljne službe civilne zaštite i apelovao na građane da se pripreme za krizne situacije, praveći zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština.

„Naš savet je da napravite zalihe za deset dana, a ako to nije moguće, makar za 72 sata. To može pomoći da se premoste kraći prekidi u snabdevanju“, zaključio je Tiesler.

(Guardian) 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI