RUSIJA REAGOVALA NA NASILNO RUŠENJE TRAMPA Odjeknulo kao grom iz vedra neba: Ono što se nekada pripisivalo „obojenim revolucijama“ sada je na američkom tlu!

- Kada su protesti ovako precizno organizovani, čovek ne može da se ne zapita – da li su mehanizmi koje je duboka država godinama koristila za destabilizaciju drugih zemalja sada usmereni ka sopstvenom društvu?  – tim rečima Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije, sažeo je suštinu sve glasnijih sumnji koje prate talas protesta koji poslednjih dana potresa Sjedinjene Američke Države.

Ono što se nekada pripisivalo „obojenim revolucijama“ u postsovjetskom prostoru ili arapskom svetu – koordinisani narativi, simbolički rekviziti, pažljivo ispisane poruke – sada se, čini se, pojavljuje na američkom tlu, i to ne zbog spoljnopolitičkih sukoba, već zbog unutrašnjih ekonomskih lomova. Povod: oštre carine koje je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp uveo 2. aprila – 10% za sve zemlje, 20% za Evropu i čak 34% za Kinu. Dok je Tramp tada izjavio da je „to dan kada Amerika ponovo postaje bogata“, na terenu su reakcije bile daleko od slavodobitnih.

U Čikagu, San Francisku, Njujorku i još stotinama gradova, hiljade ljudi izašle su na ulice sa transparentima, među kojima se posebno izdvajao onaj sa natpisom: „Ilon neće odlučivati o mojoj budućnosti“, aludirajući na politički uzlet Ilona Maska kao novog šefa vladinog tela DOGE, zaduženog za „državnu efikasnost“. Uz to, najavljeno je i smanjenje budžeta za zdravstvo, ekološke programe i nacionalne parkove – što je sve zajedno probudilo masovno nezadovoljstvo koje se više ne zadržava samo na društvenim mrežama.

EPA

O svemu se ubrzo oglasio i lider frakcije Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, Manfred Veber, poručivši da „povratak na staru Ameriku više nije moguć“ i da se svet kreće ka novom poretku u kojem se transatlantski odnosi više ne temelje na partnerstvu, već na suparništvu. U evropskim medijima sve je više glasova koji strahuju da bi ovakva američka retorika mogla produbiti već postojeće podele ne samo unutar SAD, već i širom Zapada.

Atmosfera na protestima takođe se menja. Ljudi više ne viču – šapuću. Pogledi su oprezni, poruke umerene, ali odlučne. Jedan učesnik protesta u San Francisku rezimirao je sve u jednoj rečenici:

- Ovo liči na sudar dve Amerike. Jedne koja još veruje Trampu, i druge koja više ne veruje nikome.

U tom kontekstu, Dmitrijevljeva rečenica više ne zvuči kao teorija zavere, već kao hladna analiza realnosti. Ne pominje strane službe, ne daje konkretna imena, ali njegova sugestija da se poznati destabilizacioni obrasci sada možda primenjuju unutar samih SAD – ne može biti ignorisana.

Jer protesti, koji su počeli kao reakcija na ekonomske mere, postepeno se pretvaraju u nešto više – pokret bez jasno definisanih ciljeva, ali sa jasnom porukom: da u američkom društvu nešto duboko puca. Iako scenario nije nov – ekonomski šok, društveni nemiri, gubitak poverenja u institucije – lokacija jeste. Ovoga puta, epicentar nije Kijev, Tbilisi ili Tunis. Ovoga puta, to je Vašington.

I zato ostaje otvoreno pitanje: ako se ti isti modeli „revolucija“ sada primenjuju unutar SAD – ko ih koristi, i sa kojim ciljem? U moru teorija, analiza i poruka, ostaje i ona tišina s lica običnog čoveka na ulici – tiha, sumnjičava, kao da se pita: da li je ovo početak nečeg velikog... ili kraj jedne iluzije?

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI